Đavolja Varoš ”Devil’s Town”!

[KARPINSKI]

Na jugu Srbije, ispod planine Radan, tridesetak kilometara od Kuršumlije, nalazi se Đavolja varoš. Čudnog imena i još čudesnijeg izgleda, sa skupinom vretenastih stubova pokrivenih kamenim kapama koje nauka naziva zemljanim piramidama, a narod kulama. Prirodni spomenik Đavolja varoš prvi je srpski kandidat u izboru sedam svetskih čuda, a na konkursu koji se sprovodi glasanjem putem Interneta trenutno je na šestom mestu
Turistička organizacija opštine Kuršumlija na vreme je saznala za akciju agencije Veber za izbor novih sedam svetskih čuda prirode i tako je nominovala Đavolju varoš.

Napravili smo jednu žestoku medijsku kampanju, najpre smo u samoj Đavoljoj varoši napravili konferenciju za štampu na koju su došli svi turistički novinari. Zatim je zajedno s Turističkom organizacijom Srbije posećen međunarodni sajam turizma u Londonu ispred koje je Đavolja varoš bila predstavljena kao novina, pa smo tako ušli u uži izbor od 170 kandidata. Za samo desetak dana bili smo na prvom mestu, a sada smo na petom. Ovu akciju je od početka podržala Turistička organizacija Srbije i Ministarstvo za dijasporu Srbije, a Đavolja varoš kao prirodna retkost i izuzetno neobična prirodna pojava zaslužuje da bude izabrana – pobednički nam je objasnio Radovan Tanasković direktor Turističke organizacije Kuršumlije.

Organizator izbora 19. decembra je zvanično objavio spisak 170 čuda prirode, među kojima je Đavolja varoš jedina iz Srbije i jedna od 31 evropskog kandidata. Zahvaljujući glasovima iz celog sveta, prvog dana kandidature ovaj spomenik prirode našao se na 135. mestu, sledećeg na 60, a samo deset dana kasnije preuzeo je tron. Glasanje traje do 31. decembra 2008. godine, kada će biti izdvojen 21 kandidat, dok će sedam svetskih čuda biti izabrano polovinom 2010. Prema rečima Radovana Tanaskovića, glavni protivkandidat „đavolima“ biće kamene kule iz Kapadokije u Turskoj.

Đavolja varoš pod zaštitom države

Podsećanja radi, lokalitet Đavolja varoš stavljen je pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen je za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite kao spomenik prirode. Pripada selu Đake i nalazi se na 700 metara nadmorske visine, a od Beograda je udaljen 288 km.

Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena:  zemljane figure kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode s visokom mineralizacijom. Ova dva prirodna fenomena posmatrana zajedno, Đavolju varoš čine pravim svetskim čudom. Njenu atraktivnost dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko rudarskih jama.

Legenda o prirodnom fenomenu

O nastanku ovog prirodnog fenomena postoje mnogobrojne legende. Prema jednoj to su okamenjeni svatovi koji su želeli da venčaju brata i sestru, prema drugoj, to su svatovi koji su krenuli po istu mladu ali su se na tom mestu sukobili, a da se ne bi prolivala krv dobra vila ih je skamenila kako bi ih posle izvesnog vremena otkamenila, ali je zaboravila. Neka treća legenda kaže da su zemljane figure sačinili đavoli od razrušene crkve.

Nauka tvrdi da je stvaranje Đavolje varoši prouzrokovao čovek, uništavajući šumu i otvarajući put za razorno dejstvo vodne erozije.

Zemljane figure

Zemljane figure smeštene su u dve jaruge koje su podeljene uskom vododelnicom, čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu erozivnu čelenku, razorenu erozivnim procesima. Jaruge imaju čudne nazive: Đavolja jaruga, Paklena jaruga… Ukupno ima 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od dva do 15 metara, širine od 0,5 do tri metra. Nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima.

Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova zaštićen je od “bombardovanja” kišnih kapi i spiranja, pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova - figura. Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja, vršeći spiranje materjala. Ovako nastale zemljane stubove ostali klimatski faktori (vetar, sunčevi zraci, promena temperature ….) oblikuju u zemljane figure čudnog oblika i izgleda, koje kada se duže posmatraju, deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine tako i zbog neverovatne statičke postojanosti.

Hladne retke mineralne vode

Druga prirodna retkost u Đavoljoj varoši su dva izvora vode čudnih svojstava. Đavolja voda, koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u Đavoljoj jaruzi, jeste hladan i ekstremno kiseo (pH 1,5) izvor sa visokom mineralizacijom (15 g/l). Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl, sumpor) je ekstremno visok u odnosu na običnu vodu za piće, odnosno povećan je 10 do 1.000 puta.

Crveno vrelo je drugi izvor, koji se nalazi nizvodno, oko 400 metara od prvog, na aluvijalnoj terasi, odnosno na ravnom terenu. On je manje kiseo - pH mu je 3,5 - i s nižom opštom mineralizacijom (4.372 mg/l). Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa koje voda sadrži u velikim količinama stvara se crvena terasa lepezastog oblika, koja u prostoru deluje veoma atraktivno.

Ovakve vode su vrlo retke u svetu. Izvesnu sličnost pokazuju dva izvora u Italiji (Leviko i Rončeljo), i tri u Rusiji (Zubinskije, Bljavinskije i Karabašskije).

Kako do pobede?

U narednom periodu u planu je poseta međunarodnih sajmova turizma, kao i drugi načini koji bi svetsku javnost upoznali sa činjenicom da Đavolja varoš zaslužuje da bude izabrana u novih sedam svetskih čuda prirode.

Svoj glas možete dati na adresama: www.djavoljavaros.com  , gde se na prvoj strani sajta može naći upustvo za glasanje i www.new7wonders.com  klikom na Zemljinu kuglu, pa Evropu, a Srbija je na devetom mestu. Pošto mora da se glasa za sedam kandidata, vrlo je važno da osim za Đavolju varoš, ostale glasove date kandidatima koji su na listi s najmanje glasova, kako biste smanjili konkurenciju. Po propozicijama, može da se glasa samo jedanput.

O tome koliko se povećalo interesovanje u poslednjih mesec dana i o novom brendu Srbije, priča nam Radovan Tanasković jedan od najzaslužnijih ljudi za celu organizaciju, zbog čega mu se i javljaju ljudi sa svih strana sveta.

- Moramo biti svesni činjenice da Đavolja varoš više nije samo naše već nacionalno pitanje koje postepeno postaje turistički brend Srbije. Moramo svi biti svesni svojih obaveza, moramo se svi zajednički izboriti za isti cilj, a to je uspeh. Naravno da je interesovanje višestruko poraslo, zovu sa svih strana interesuju se o samom spomeniku, a i načinu na koji može da se glasa. Na proleće očekujemo prvi turistički udar.

Ko zna, možda nam nadu u bolju budućnost vrate Đavoli, koji su do nedavno bili totalno nepoznati, a sada se o njima priča kao o pravom svetskom čudu prirode.

Tekst: Jelena Antonijević

[KARPINSKI]

 

[DOBERMAN]

super text i slike, svaka cast.

[baltrekk]

Odlična tema!   

U planu za ovu godinu, Balkan Trekking Team je odlučio da poseti i ovo neobično mesto.   

[KARPINSKI]

Evo jos jedne interesantne slike!

[stavro]

bio moj cale tamo.. skupljao djavolju vodu xD

kaze da je iskustvo neponovljivo..
a neki njegovi prijatelji koji su provodili noci tamo, kazu da nije bas za svakoga.........

o.O

[KARPINSKI]

Đavolja varoš, okamenjena stvarnost!

Ako su u pravu ovdašnji meštani, “ne treba se šegačiti s Đavoljom varoši”. Valja joj prići kao daru s neba (od prirode ili Boga, kome šta više odgovara) i od nje napraviti svetsku atrakciju. Još jedna od legendi kaže da su više sile okamenile svatove na sto godina, da se dozovu pameti, ali da su na njih, očigledno, zaboravile. Ovaj lokalitet bismo morali da “iskoristimo” pre nego se te “više sile” sete i vrate sve u prvobitno stanje.

Nekada davno živeli su skromni, mirni, svojoj veri privrženi ljudi. To je smetalo đavolu pa im je spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Nakon što su je popili, omamljeni, reše da venčaju brata i sestru. Đavolji plan je bio na izgledu. Kad je videla to, dobra vila pokuša da spreči, ali ne uspe da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Vila se tada poče moliti Bogu da ne dozvoli rodoskvrnavljenje i svevišnji to usliši, te spoji nebo sa zemljom, dunu jak i hladan vetar i okameni svatove sa mladencima - kaže jedna od legendi o tome kako je nastala Đavolja varoš, mistično mesto nadomak Kuršumlije, “sagrađeno” od zemljanih figura sa kamenim “kapama na glavama”, ispresecano rekama čiji se odsjaj preliva u nijansama od crvene do žute, okruženo šumom u kojoj je drveće čudnih, vijugavih oblika.
Pusta je i nečujna u ove zimske dane. Ovde čak i ptice retko dolete, a svaki cvrkut se čuje, kao da je sa ramena. I nebo je nad ovim gordim figurama drugačije. Tek po koji zrak sunca obasja ponekog okamenjenog svata, vetar sobom ponese nešto zemlje i sitnog kamenja, zanjiše granje koje fijukom stvori melodiju, a mehurići na izvorima reka i potočića kloboću nekim svojim, nepredvidivim, ritmom. Kao da se nečastivi i sada krije iza nekog od “svatova”, u grmu kraj reka, ili velikim mračnim rovovima u zemlji (pećinama, kako ih meštani obližnjih sela nazivaju, odnosno rudnicima iz kojih su Sasi iskopavali zlato). Čudnovata je, tajanstvena, pomalo zastrašujuća ta prirodna ili božja tvorevina.
Do nje se stiže putem ka Prištini, na dvadesetak kilometara od Kuršumlije levo, pa uzanim, blatnjavim i putem punim rupa kroz obližnja sela, kuda čobani teraju ovce i ostalu stoku na pašu i do reka da se napiju vode. Na ponekoj kući stoji natpis: “na prodaju sir, kajmak i rakija”.
Ali, do maja u ove krajeve gotovo niko ne zalazi. Od drvene table na ulazu u Đavolju varoš, do zemljanih gromada (udaljenih nešto više od kilometra), može se jedino peške, kroz šumu, preko mostića od oblutaka, uzvodno dolinom Žutog potoka, pokraj izvora Crvenog jezera, pa Crvenog vrela, puteljkom između grabovog, hrastovog i bukovog drveća, ne širim od jednog metra. A onda, najednom, “pukne” neverovatan prizor.
Braon-žute figure, kao da ih je čuveni španski (katalonski) arhitekta Antonio Gaudi projektovao. Odjednom, pred očima centar Barselone, velelepna Sagrada Familia, u okruženju kamena, zemlje, drveća i tihog žubora reke. A u Srbiji, u ataru sela Đake (naziv potiče od albanske reči „gjak“ - krv). Sa obe strane najvišeg vidikovca, u dve jaruge, Đavoljoj i Paklenoj, smeštene su 202 figure “okamenjenih svatova”, koje kao da se kreću u istom pravcu, ka crkvi Svete Petke, čiji ostaci i danas stoje nekoliko stotina metara niže.
Ovo je, tvrde i naučnici, dar sa neba. Njihovo pojašnjenje kako je nastala Đavolja varoš, istina, potpuno je drugačije od predanja meštana i nimalo romansirano.
Arhitektura Đavolje varoši nastala je viševekovnim geomorfološkim procesom erozije tla, ubrzanim spiranjem i odnošenjem rastresitog zemljišta i dezorganizovanim oticanjem kišnice.
Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju. Vodeni tokovi i mlazevi, nastali posle jačih kiša i pljuskova, usecaju u rastresitom pokrivaču čitav sistem plićih ili dubljih erozivnih brazdi, vododerina i jaruga, a šumski pokrivač sprečava pojavu ubrzane erozije tla. Kad se na rastresitom zemljištu, koje je podložno spiranju, nalaze krupniji stenoviti blokovi, oni štite zemljište neposredno ispod sebe od spiranja.
Tako nastaju stubovi na čijim vrhovima se nalaze zaštitne kamene kape, težine i preko 100 kilograma. Zemljane figure ili piramide, kako ih još nazivaju, visine su od dva do 20 metara, širine 0,5 do tri metra i prostiru se na površini od 4.300 metara kvadratnih. Svojom veličinom, brojnošću i položajem predstavljaju jedinstveni prirodni fenomen u svetu. Sličnih, ali neuporedivo manjih, figura ima na još nekoliko lokaliteta: mnogi ovu pojavu upoređuju sa Baštom bogova u SAD ili glavucima u Tirolu.
Iz tog razloga, Đavolja varoš se našla i među kandidatima za sedam novih svetskih čuda, u konkurenciji najneobičnijih prirodnih fenomena u svetu. Nažalost, nije izabrana, iako su se mnogi nadali da bi ova prirodna pojava u Srbiju mogla da dovede brojne strane turiste. Ovome su se nadali i seljani obližnjih mesta, jer bi svoje proizvode mogli da pošalju i u svet. Ipak, oni upozoravaju da se turisti “ne šegače sa figurama, jer neke više sile sve to čuvaju”.
Osamdesetogodišnja baka Desa, jedna od desetak meštana sela Zebice (inače najbližeg naseljenog mesta Đavoljoj varoši), koja je reportere Statusa ugostila u svom domu, kaže da je u detinjstvu od roditelja slušala priče i o nekim nemilim događajima, a da sama pamti jedan.
“Kad su čobani čuvali ovce, jedno dete se popelo u jarugu i ispelo se na tu kulu. Sa glave mu je skinulo kapu i ostalo nepokretno. Druga deca su otrčala u selo po roditelje i dok nisu vratili kapu, taj čobanin nije mogao da prohoda”, priča Desimirka Ivanović. 'Iako je baka Desa gotovo uverena u legendu o tome kako je Bog sprečio namereno zlo, postoje i druga predanja. Po jednom od njih, zemljane figure predstavljaju okamenjene đavole koje su neki ljudi dugo nosili na svojim leđima, donoseći im zlo i nevolje, a njih su se otarasili prenoćivši pored crkvišta Sv. Petke, koje se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih figura.
Na ovom mestu, danas posetioci ostavljaju novčiće i vezuju krpe i marame, za sreću, a ono malo stanovništva što je ostalo u selima Đake i Zebice ovo sveto mesto posećuje svake godine na dan Svete Petke. U kružnom prostoru, ograđenom kamenom, određen je i oltar, koji čini jedan stari hrast, u koji je od plastičnih lajsni prikovan krst.
Još jedan od fenomena je i muzika Đavolje varoši, koja po predanju pripada đavolovom orkestru ili vilama. Dok jedni pričaju da se i danas može čuti kad sviće ili u smiraj dana, drugi govore da je nestala onog trenutka kad je đavo, koji je živeo u jezeru, “morao da se odseli”.
“Meni je deda pričao da je jedne noći kren’o u vodenicu koja je bila ispod Đavolje varoši i da je čuo muziku lepšu nego ijedna koju je dotad čuo, ali i strašna. Nije smeo sam da se popne, da vidi ko to svira, pa se vratio u selo po brata. Kad su zajedno otišli, muzike više nije bilo”, kaže baka Desa. Oni koji su proučavali ovaj lokalitet tvrde da je “muzika” zapravo uslovljena sastavom stubova i planinskim vetrovima koji se javljaju na smeni dana i noći. Od toga kakvo je kamenje koje se nalazi u sastavu figura - oštrije, duže ili kraće, da li je vetar jači ili slabiji, zavisi i melodija.
Pored svega ovoga, u Đavoljoj varoši postoje i dva jako mineralizovana izvora. Jedan se nalazi visoko u brdu, na izvoru Đavolje jaruge. Njegovu vodu meštani nazivaju Đavolja voda ili Đavolja rakija i tvrde da je lekovita. Prema analizi Srpskog hemijskog društva, ova voda je ekstremno kisela, a mineralizacija i tvrdoća su visoke. Količine alumunijuma, gvožđa, bakra, rubidijuma, mangana, litijuma i sumpora su čak za 10 do 1.000 puta veće od dozvoljenih u vodi za piće.
Nizvodno je drugi izvor, „Crveno vrelo“, koji je manje kiseo i sa nižom opštom mineralizacijom. Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa stvara se crvena terasa lepezastog oblika koja u prostoru deluje veoma atraktivno. Ovde se u srednjem veku vadila ruda (saski rudnici), a topila u Rudaru, selu udaljenom dvadesetak kilometara, po čemu je ovo mesto dobilo ime.
Polazeći od prirodnih vrednosti i višestrukog značaja, Đavolja varoš je stavljena prvi put 1959. godine pod zaštitu države, a 1995. godine pod zaštitu kao spomenik prirode – prve kategorije.
Turisti, međutim, nemaju na raspolaganju mnogo mogućnosti da odaberu mesto za prenoćište, a Turistička organizacija Kuršumlije nedovoljno sredstava da ovaj lokalitet učini atraktivnom destinacijom. Ali, ako su u pravu ovdašnji meštani, “ne treba se šegačiti s Đavoljom varoši”. Valja joj prići kao daru s neba (od prirode ili Boga, kome šta više odgovara) i od nje napraviti svetsku atrakciju.
Još jedna od legendi kaže da su više sile okamenile svatove na sto godina, da se dozovu pameti, ali da su na njih, očigledno, zaboravile. Ovaj lokalitet bismo morali da “iskoristimo” pre nego se te “više sile” sete i vrate sve u prvobitno stanje.

[ZULAY]

In the south of Serbia, 27 km south-east of Kursumlija, lies a first-class natural landmark – Djavolja Varos (”Devil’s Town”). Two rare natural phenomena at the same spot: 202 stone formations created by erosion, between two and 15 meters in height and the middle diameter of under 1 m, topped by stone blocks weighing as much as 100 kg, appearing unreal and yet lasting for centuries, and two springs of extremely acid water (pH 1,5) with high mineral content (15 g/l; content of some elements even 1000 times as high as in ordinary drinking waters) make Djavolja Varos a true wonder of nature.

[KARPINSKI]

Ukoliko niste posetili Đavolju varoš krajnje je vreme da pozovete par dragih osoba, napunite rezervoar i krenete u avanturu! U donošenju ove odluke verujemo da će pomoći donji tekst i fotografije iz prethodnih postova.

1. Kako doći do Đavolje varoši? Do Niša svi znate kako da dođete. Od Niša, preko Prokuplja i Kuršumlije do Đavolje varoši možete stići za oko 90 minuta. Na putu smo sreli dve policijske patrole, pa zato ne žurite. Na skoro celoj deonici put je nov, lepo je obeležen, te je dolazak krajnje jednostavan.

2. Šta je u stvari Đavolja Varoš? Ispod planine Radan na visini od oko 600 metara pruže se vrlo retki prizor zemljanih figura. Ovakve figure se vrlo retko sreću na svetu, a nastale su u viševekovnim erozivnim procesima. Đavolja Varoš se sastoji od dve «mahale» sa oko 200 figura, suprotstavljenih sa leve i desne strane litice. Leva grupa se zove Đavolja jaruga, a desna Paklena jaruga. Svaku grupaciju čine po stotinak kamenih figura. Proces kreiranja ovih zemljanih figura je neprestan, neke nestaju pod ekstremnim vremenskim uslovima, ali zato se druge rađaju.

4. Šta je još zanimljivo u Đavoljoj Varoši? Za Đavolju varoš su vezane: Crveno vrelo, saski rudnici i Crkva Svete Petke koje su prikazane u donjoj foto galeriji kao i ogroman broj legendi .

Crveno vrelo. Crveno vrelo je izvor visoko mineralne vode. Ova voda je toliko mineralizovana gvožđem da je poprimila izrazito crvenkastu boju sa idneksom mineralizacije od čak 17mg/litru. Ova voda nije za piće, ali možete isplaknuti usta, a ukus bih opisao kao izrazito kiseo i gorak. Okolni meštani kažu da je ova voda lekovita i da se njome treba umivati, ispirati oči, bolesna mesta i slično. Saski rudnici. Na lokalitetu Đavolje varoši možete videti nekadašnja rudarska okna gvožđa i zlata saskih rudara iz 12 veka. Crkva Svete Petke. Još jedna od zanimljivosti na lokalitetu Đavolje varoši je Crkva Svete Petke iz 13. veka. Oko crkvice možete naići na hiljade zavežuljaka tkanine. Verovanja kažu da parčetom platna umočenog u lekovitu vodu treba preći više puta preko rane i vezivanjem ove tkanine na neko od predviđenih mesta u crkvi bolest će ostati zavezana u crkvi. Brojne legende o Đavoljoj Varoši . Jedna od legendi kaže da su figure okamenjeni svatovi koji su krenuli da ožene brata i sestru. Bog nije dopustio greh i na mestu ih je skamenio.

5. Da li postoji mesto za predah, kafu, piće i jelo na lokalitetu Đavolje Varoši? U sklopu turističe destinacije Đavolja varoš funkcioniše etno restoran Galerija koga karakterišu nesvakidašnja etno muzika, jagnjetina ispod sača, pitka i zdrava banjska Prolom voda. Cene su poprilične, kafa je 50 dinara, coca'cola 120 dinara, a cena hrane može se izjednačiti sa cenama u kafanama na Skadarliji.

6. Koliko košta ulaznica za Đavolju varoš? Ulaznica košta samo 100 dinara. Cena za posetu ovakvog prirodnog fenomena je zaista simbolična, a na samom ulazu možete kupiti najrazličitije suvenire sa motivima iz Đavolje varoši.       
      
7. Đavolju varoš je nominovana za svedsko čudo prirode, a kandidaturu po sistemu jedan mejl jedan glas možete podržati na linku www.new7wonders.com .

8. Šta još moram da znam ako želim da posetim Đavolju varoš? Moj savet je da posetite Đavolju varoš posle podne, tada je ona predivno obasjana pa možete uraditi prelepe fotografije. Ukoliko nemate sreće sa vremenom u etno restoranu Galerija postoji galerija fotografija sa fotografske kolonije koja se održava još od 1977. godine. Jednu web galeriju Đavolje Varoši možete pogledati i na ovom sajtu.      
      
Na kraju, ukoliko dolazite iz daleka u Đavolju Varoš, obavezno posetiti Prolom Banju, ali i obližnju Kuršumliju! Isplanirajte vreme uz vremensku prognozu, pa posetite Đavolju varoš i nećete se pokajati!

Vrlo korisna knjiga o Đavoljoj varoši,

Citat iz nje:
U blizini prve prestonice Stefana Nemanje, izdiže se planina Radan. Po njoj šetaju vampiri sa električnim testerama, starosedeoci praktikuju crnu magiju, noću vrebaju đavoli, šljive rastu u obliku pletenica, a kada se na Radan planini ugasi auto, magnetne sile ga vuku uzbrdo! A voda u Ivanjskom potoku koji na jednom mestu, blizu Partizanskog doma, teče uzbrdo. I to onda kada se prolije na put...

U ovom kraju još u davna vremena, naselili su se i Đavo i Vila a tada su i nastala fantastična predanja o mističnim pesmama vetra, o vodi kakve nigde nema, o neobičnim legendama, o čudnovatoj rakiji od divlje kruške i još o mnogo čemu…
A ispod planine Radan na visini od oko 600 metara ulazi se u lokalitet ovog nebeskog čuda božanskog porekla.
Đavolja Varoš… Avetinjski grad… Čudo prirode…

[EXTREME]

Evo jedan super video od mog prijatelja Dragana

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=aUvN-Vcurlw" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=aUvN-Vcurlw</a>