Jeep Trek Cappadocia - Zemlja dobrih konja

Poziv Jeepa na put u daleku Aziju je, mora se priznati, došao neočekivano. Ne toliko zbog toga što trenutno nije ”rođen” neki model Jeepa kojeg treba upoznati, već više zbog destinacije i cilja koji je naveden - Kapadokija, u azijskom delu Turske! Ekstremna off road vožnja turskim stazama i bogazama (bogaze – prolaz na turskom).

Očigledno u Jeepu su smislili nešto novo za razliku od ustaljenog ritma današnjih promocija novih modela koja se odvijaju po poznatom trojstvu lobiranja među automobiskim novinarima: avion - skup hotel - probna vožnja. Motiv i mesto ovog dešavanja su izazvali solidnu dozu neizvesnosti i adrenalina. Kapadokija je pre dva milenijuma bila najveća provincija Rimskog carstva u Maloj Aziji. Ime joj potiče od persijske reči ”Katpatuka”, što znači ”Zemlja dobrih konja”. Zemlja Kapadokija se nalazi veoma daleko od ”razgaženih” komercijalnih turističkih destinacija, a ipak na svega sat i po avionom od dvanaestmilionskog Istanbula, pa do grada Kayseri na krajnjem jugoistoku Turske, blizu granice sa Sirijom.

Tako blizu, a tako daleko
U svega tri sata leta avionom, raspakujem kofer u skromnoj kući od lave, beskonačno daleko od svakog luksuza, sa mnogo istorije koja šapuće iz svakog kamena tvrdih rimskih puteva, nestvarno dobro očuvanim sa jasnim i funkcionalnim žljebovima za drenažu vode, koja je čak i za današnju (našu) građevinsku operativu ponekad nemoguća misija. Iako su mnogi putevi kojima se danas vozimo po Evropi, zapravo asfaltirani rimski drumovi, a mi već dobro poznajemo sve Jeepove, poseban je osećaj voziti novi, produženi Wrangler ili Commander po deonici tvrdog kamenog puta koji je vodio od Velike Britanije do Rima, pa odatle do današnjeg Iraka... Posle legionara, ove puteve su koristili hrišćani bežeći od Rimljana, vekovima kasnije trgovci svilom putujući od Kine do Evrope. Razlika između njih i nas, tridesetak učesnika Jeep Trek Cappadocia, je dramatična. Oni su putovali pešice, verovatno i godinama, a nama danas smeta što ovaj predeo nije pokriven GPS-om. Naš vođa ekspedicije, stari prijatelj iz sličnih Jeep avantura, Škotlanđanin Duncan Barbour spretno koristi američke geološke karte, a u navigaciji i orijentaciji mu pomaže jedino dobri, stari kompas. Cilj naše ekspedicije, po ovom parčetu planete, spominjanom na više mesta u Bibliji, i koje svojom istorijom i geografijom više razbuđuje nego bilo koje drugo mesto koje smo ikada posetili, je saznati nešto više o mogućnostima terenaca Jeepa u ekstremnim uslovima vožnje.

Kozije staze umesto puta
Rute su bile veoma zahtevne, na pojedinim ekstremnim delovima adekvatnije pešačkim i kozijim stazama nego bilo kakvom naznakom puta za automobil, a posebno me na početku zabrinjavala nezamisliva količina sitnog peska koji se pretvara u oblake prašine. Treba izdržati planirani put dug 400 kilometara? Iako mogu da biram, odlučujem se za opciju vozila koja najviše obećava da će me dovesti do cilja. Od svih sedam ponuđenih aktuelnih modela Jeepa za ovakve uslove meni je za oko zapao Wrangler, ali ovog puta onaj dugački koji nosi oznaku Unlimited. Poslednjih meseci me baš zanimalo zašto su u Jeepu odstupili od legende i napravili posebnu verziju ovog pravog terenca sa produženim međuosovinskim rastojanjem. Osim ponuđenog odgovora da su kupci tražili više mesta za putnike na zadnjoj klupi i veći prtljažnik za kabasti off road teret, ništa drugo mi nije padalo na pamet.Četvoro vrata na pravom terencu jesu novost, a naročito opcija sa krovom sastavljenim od plastičnih segmenata koji se jedan po jedan otvaraju. Sve mi se čini da su se usamljeni jahači po nepristupačnim bespućima umorili, i da im treba društvo. Za razliku od ”malog” Wranglera u produženom ima mesta za celu ekipu i sve njihove igračke!

Živi život na ivici
Iskusni Duncan, moj stari poznanik sa ranijih prezentacija Jeepa iz Namibije i Montane, inače višestruki pobednik takmičenja Camel Trophy rutinski je vodio konvoj internacionalnih novinara po zahtevnom kamenitom putu. U pojedinim momentima iz automobila se nije moglo izaći što zbog uzanog klanca, a ponekad i zbog strme litice sa desne strane puta koja je počinjala odmah ispod praga Wranglera. Jedno je sigurno, na ovakvu etapu nikada ne bih pošla sama iz udobnog sedišta Grand Cherokeeja, ne samo zbog raznih opasnosti već i zbog toga što nisam ni pretpostavljala da aktuelna Jeep gama poseduje tako visoke off road potencijale. Kao i na ranijim prezentacijama, ekstremni uslovi, uz edukativnu pomoć Duncana i naravno blokadu prednjeg i/ili zadnjeg diferencijala, niskim prenosima, vožnju po bespuću u Wrangleru Unlimited sa lakoćom pretvara u najbolju zabavu koja postoji, uz napomenu da pod ovim podrazumevam situacije kada imamo odeću na sebi. Puzeći tako po stenama pod uglom od skoro 60 stepeni, savlađujući ih kao od šale, uz Active Sway Bar System kao standard, plus heavy-duty ”Dana 44” prednje i zadnje osovine, setih se krilatice koju rado koriste freeclimberi: ”živi život do ivice, ili se pomeri da ne zauzimaš mesto”...

Ekskluzivno iz Kapadokije, Lidija Piroški