OPREMA ZA PLANINARENJE I ALPINIZAM!

[KARPINSKI]

Karabineri!

Karabineri su sprave koje služe za spajanje užeta sa sidrištem, za osiguravanje, za navezivanje i za pravljenje raznih vrsta konstrukcija za dizanje, spuštanje, transport.
Karabiner je nezamenljivi deo tehničke opreme i njen osnovni sadržaj. Vrlo veliki broj stvari u planinarstvu je moguće uraditi samo upotrebom užeta i karabinera uz posedovanje dobrog sidrišta. Karabineri se prave od raznih vrsta čelika, aluminijumskih legura i legura titanijuma. Bitno je znati da se ovalni karabineri koriste u speleologiji i pri spasilačkim konstrukcijama, a da se tzv. HMS karabineri koriste prilikom osiguravanja i spuštanja. Karabineri koji se mogu zabraviti zovu se karabineri sa maticom ili matičnjaci.
Matičnjaci se uvek koriste kod osiguravanja, spuštanja i spasavanja. Matičnjake treba izbegavati u situacijama kada položaj i kretanje užeta mogu dovesti do njegovog trljanja i oštećenja. Matica na karabineru ne utiče na njegovu nosivost, već samo predstavlja sigurnost za slučajno otvaranje karabinera. Karabiner mora imati oznake izdržljivosti koja postavlja proizvođač.
Karabineri tipično drže minimalno 1500 Kq opterećenja. Nosivost karabinera se odnosi na položaj pri kome je on zatvoren i opterećen po dužoj osi, kada je otvoren i opterećen po dužoj osi i kada je otvoren po široj osi. 1KN iznosi približno 100 Kg.

[KARPINSKI]

Uže!
Uže je sredstvo za prenošenje sile na daljinu. Uže je osnovni rekvizit bilo kakve spasilačke akcije. Koristi se za penjanje, spuštanje, izvlačenje, osiguravanje i transport. Užad su se nekad pravila od prirodnih materijala (konoplja), a sada se prave isključivo od sintetičkih materijala. Prednost sintetičkih vlakana su brojne: prvo se izduži pre pucanja, čvršća su, ne upijaju vodu i bitno su lakša. Mane su mogućnost zaleđivanja i relativno mala otpornost na temperaturu izazvanu trenjem. Prema konstrukciji užad se dele na vijenu, pletenu, kombinovanu, sa jezgrom i košuljicom. Pletena, vijena i kombinovana užad bez košuljice se više ne koriste. Sva užad sa kojima se radi u moderno vreme imaju košuljicu i jezgro. Jezgro trpi najveće opterećenje (oko 80% ukupnog opterećenja), a zadatak košuljice je zaštita jezgra i preuzimanje dela opterećenja (oko 20%). Najvažnija parametri prema kojima se užad kvalifikuju i porede su:
-čvrstoća- statička sila koju je uže u stanju da izdrži pre trajne deformacije i pucanja. Zavisi od materijala, konstrukcije i debljine užeta.
-elastičnost- koeficijent izduženja užeta prilikom dejstva dinamičke sile. Prema elastičnosti užad se dele na dinamička (penjačka) i statička (fiksna).
Dinamička užad imaju koeficijent istezanja 20-60%. Dinamička užad koriste se uvek u uslovima za koje je tipična izvesnost pada penjača. Osnovna svrha dinamičkog užeta je preuzimanje kinetičke energije pada na račun istezanja čime se smanjuje sila koja deluje u sidrištu i na telo penjača. Statička užad imaju koeficijent istezanja 2-15% i koriste se uvek u uslovima u kojima se uže koristi za penjanje i izvlačenje (speleologija). Kada god je potrebno puzati uz uže, mnogo je lakše to izvesti na užetu koje se ne isteže, jer se tada uloženi rad penjača ne gubi na istezanje užeta.
-otpornost na vlagu, hladnoću i temperaturu- je kvalifikacija po kojoj se užad razlikuju. Prodor vlage u uže u potpunosti menja njegove dinamičke karakteristike težinu. Pri korišćenju užeta potrebno je višestruko se uveriti da nema mogućnosti trenja užeta o drugo uže ili o neki detalj stene.  
Kada se govori o užadi,tada se misli na debljine od 9-12 mm i dužine od 40-80 metara za dinamičku i 20-150 metara za statičku užad. Užad koja su manje debljine nazivaju se prusicima (6-8mm) ili zamkama (3-5mm),o njima detaljnije u nekom od narednih tekstova.
Svako uže ima na košuljici tzv. kontrolnu nit koja je upadljive boje i koja se proteže celom dužinom užeta u pravilnoj spirali. Kontrolna nit služi za proveru ispravnosti užeta.
Pošto je uže ključni atribut spasilaštva i planinarstva uopšte, potrebno je strogo paziti na njegovu ispravnost. U tom cilju potrebno je preduzimati sledeće:
-Užad se ne smeju čuvati mokra ili vlažna. Uže se suši na promaji u hladovini u slobodnim namotajima.
-Svako uže mora imati svoj karton u kome se vodi kako je i koliko korišćeno.
-Uže se ne sme gaziti jer je to najbolji način za oštećenje jezgra koje se teško primećuje.
-Krajevi užeta moraju se povremeno obnavljati kako se uže ne bi rasulo.
-Uže se ne sme puštati da brzo curi, jer je posebno osetljivo na trenje.
-Pre i posle korišćenja uže se obavezno povlači kroz ruke i proverava od oštećenja košuljice ili jezgra.
-Na kraju, svako uže koje je oštećeno u nekom delu, tako da se ne može koristiti, potrebno je skratiti tako da ne obuhvata taj deo ili ga u potunosti uništiti kako se ne bi greškom koristio.

[KARPINSKI]

Prusici i gurtne!
Za pomoćne zamke koristimo takozvane prusike, nazvane po nemačkom alpinisti Prusiku. To su tanja užad debljine od 6 do 8 mm raznih dužina do 5 metara. U zavisnosti od namene prusici su obično spojeni u kružne zamke i služe najčešće da obezbede što pravilniji tok užeta kako bi se smanjilo trenje kroz karabinere, pored ove namene prusike koristimo i priliko drugih aktivnosti u steni npr. prilikom samospašavanja, ili prilikom podizanja palog partnera, ili prilikom izrade nosila, itd.
Gurtne ili najlonske trake uglavnom služe za izradu kompleta ili nekog sidrišta. Gurtne se mogu kupovati na metar kao i prusici.

[KARPINSKI]

Sitnica koja zivot spasava-slem!
Slem ili kaciga je sastavni deo opreme prilikom bilo kakvog penjanja u steni,ledu ili pri ulasku u neke pecine.Slem stiti glavu od udara kamena,pada na glavu i udaranja glavom o stenu.U prodaji ih imamo bezbroj vrsta i modela.Vazno je da prilikom izbora slema vodimo racuna da ona bude stabilna na glavi u obe ose,da ima sigurnu mogucnost pricvrscivanja.Slem mora biti dobro sredstvo za amortizaciju udara,mora biti lak i ne sme smetati pri upotrebi,na glavi ne sme stajati cvrsto jer tada nema funkciju.Dobro je ako slem ima mogucnost za montiranje lampe.
Moja preporuka je da slem treba uvek nositi kad se ide na ozbiljno penjanje ili tamo gde postoji mogucnost od odrona kamena.Vecina ljudi koji se bave ovim sportom u Srbiji  uglavnom ne koristi slem.Uglavnom pricaju da je to za manekene…….dok u zemljama u kojim je alpinizam razvijeniji 90% ljudi nose slem,a ljude koje ne nose slem smatraju ne ozbiljnim.
Jedna nekolicina ljudi pocinje da nosi slem tek posle nekog loseg iskustva.U tu grupu svrstavam i  sebe,samo sto sam ja imao dosta srece.Jednom prilikom smo drug i ja penjali neki smer.On je krenuo prvi,ja sam ga osiguravao.U jednom trenutku on je odronio parce stene,koje je proletelo tako blizu pored moje glave da sam mogao skoro da osetim kako prolece.Veoma cudan osecaj,ne mogu bas sasvim da vam opisem.Najbolje da ga nikada ne osetite.Uglavnom sve se dobro zavrsilo imao sam mnogo srece.Od tog dana uglavnom nosim slem.Predlazem svima da ga nosite i nemojte cekati neko lose iskustvo da bi ste poceli.

[KARPINSKI]

Planinarska oprema-stapovi!
Stapovi se koriste u svim uslovima i leti i zimi za hodanje.Mogu se koristiti takozvani sumski stapovi (grana) ili oni bolji kao sto su teleskopski stapovi,kojim se podesava visina,a pakuju  se na malo da bi stali u ranac.Ustanovljeno je da se koriscenjem dva stapa olaksava hodanje i opterecenje na kicmu.Noviji stapovi imaju u sebi antishock sistem za ublažavanje udaraca i smanjuju 30% opterecenje na kolenima i zglobovima.
Prave se od raznih materijala kao sto su:karbon,celik,plastika.Gornji deo je od gume,da ne kliza,a donji deo je od celika.Postoje i nekoliko dodataka koji se stavljaju na vrh stapa i zavisi od terena po kojem se krecemo.
Napomena:Zimi je dobro pre polaska na planinu, u zglob stapa sipati malo glicerina da ne bi doslo do smrzavanja mehanizma i naslinim otvaranjem stapa do ostecenja i pucanja.

[KARPINSKI]

Planinarska oprema-cipele!
Cipele su verovatno jedan od najvaznijih delova opreme za planinarenje.Dobro je imati dva para cipela,jedne za leto a druge za zimu koje po potrebi mozemo koristiti za visokogorsko skijanje.
Cipele ili gojzerice kako ih mnogi zovu kupujemo prema nameni odnosno prema tome kakve su nam ambicije u planinarstvu.Prilikom kupovine gojzerice obavezno probamo sa dva para carapa,jedne tanke pamucne i druge debele vunene.Vodimo racuna da na gojzericama bude sto manje stepova jer su to mesta kroz koja najpre prodre voda.Pertle treba da prolaze od prstiju kako bi mogle sto bolje da pritegneno gojzerice uz nogu, a visina pertlanja treba da je iznad skocnog zgloba kako bi izbegli povredjivanje zgloba.
Djonovi na cipelama ne smeju biti glatki i premekani.Najbolji su od profilisane gume koja odlicno prijanja uz svaku podlogu(Vibram).U prodavnicama mozete naci raznu obucu za planinarenje:koznu,plasticnu,trekerice, itd.Vazno je da obucu biramo sa posebnom paznjom jer ako nam je obuca neudobna nema nista od lepog provoda u prirodi,a mozete imati i brojne neprijatnosti.

[KARPINSKI]

Dereze!
Dereze služe za sigurno i brzo hodanje po tvrdim snežnim i ledenim podlogama.Postavljaju se na cipele,na kojima moraju stajati čvrsto.Mogu se povezati trakama,gurtnama,prusicima ako su starijeg tipa,ili preklapanjem automatskog osigurača kod novijih modela.
Razlikujemo:obične(univerzalne),polu-automatske i automatske dereze.Automatske dereze se uglavnom stavljaju na plastične cipele ili na cipele koje imaju dodatak za postavljanje tih tipova dereza.Prave se od lakih metalnih legura.Od njih se očekuje da budu dobro urađene,čvrste,lake,jednostavne za stavljanje skidanje i transport.Imaju 6-12 zubaca koji su oštre,a prilikom transporta zaštičuju.Mogu biti iz jednog ili dva komada.Dereze moraju dobro da prilažu uz cipelu,koja se u njima ne sme pomerati.One ne smeju biti suviše zategnite,da ne bi zaustavile cirkulaciju krvi i uzrokovale smrzavanje stopala,niti suviše labave,da ne bi spadale.Mogu se podešavati prema brojevima cipela.
Dereze koje se koriste za penjanje leda i strmina imaju dva zuba okrenuta napred za lakše penjanje.
Pre svake upotrebe moramo proveriti ispravnost dereza i traka za vezivanje.Dereze se kače na ranac,gde se i nose.Prilikom transporta u nekom prevoznom sredstvu moraju imati zaštitu,da ne bi došlo do slučajnog povređivanja nekog člana tima ili do cepanja nekog dela opreme.U novije vreme kupuje se sa futrolom,a ko nema futrolu moze da ih ubode u parče stiropora i tako da ih trasnportuje.

[KARPINSKI]

Bajla!
Bajla ili ledni čekić-su naprave slične cepinu,pri čemu na glavi imaju jedan špic(kao cepin) i jedan čekić,umesto lopatice kod cepina.Pored namene koju ima i cepin,bajla se zbog čekića koristi za zabijanje lednih i snežnih klinova,odnosno za odvaljivanje komada leda.Koristi se u kombinaciji sa cepinom za penjanje u ledu,odnosno kao alatka za drugu ruku.Kao i cepin,mogu postojati različiti oblici,u zavisnosti od vrste uspona i podloge.

[KARPINSKI]

Cepin!
Cepin je sprava slična pijuku,odnosno krampu modifikovana za potrebe hodanja po snežnim ili lednim strminama.Cepin ima glavu,telo i vrat.Može imati duže ili kraće telo i to manje ili više zakrivljeno.Oblik cepina bira se prema nameni i usponu koji se planinari.Glava ima dva kraja,oba naoštrena i zašiljena,pri čemu je jedna strana špic,a druga lopatica.Na drugom kraju tela se nalazi zašiljeni završetak.Na telu cepina postoji ručka,a na vratu postoji rupa pomoću koje se cepin navezije na pojas.
Koristi se i za pravljenje stepenica u ledu,odnosno za pravljenje osiguravajućih štandova.Konačno cepin može služiti i kao sidrište,odnosno oslona tačka za samoosiguranje,jer nabijen duboko u led ili tvrd sneg celim telom,cepin je vrlo teško izbiti.Prilikom penjanja u ledu cepin vam je produžena ruka,odnosno kuka koja neće proklizati.Prilikom okliznuća i pada,cepin služi za kočenje i zaustavljanje.Može se koristiti samostalno ili u kombinaciji sa bajlom,odnosno ledničkim čekićem.Na glečerima nam služi za sondiranje pukotina i snežnih mostova ,za spašavanje iz ledničkih pukotinaCepin je nezamenljiv deo opreme za hodanje u snegu i ledu.
Kako izabrati dužinu cepina pitanje je sad.Stari planinari su birali dužinu cepina,tako što su stajali,cepin uzeli u ruku, i paralelno ga držali sa nogom i kad bi kraj cepina dotakao pod,to bi bila prava dužina.Što se tiče novih tehnika,evo jedne:Stanemo,raširimo ruke,u jednu ruku uzmemo cepin i stavimo ga da bude paralelan sa rukom.Kada kraj cepina dođe ispod ruke,to bi trebala da bude vaša dužina cepina.

[KARPINSKI]

Vreca za spavanje!
Vreća za spavanje  je uvek potrebna,bez obzira da li ste u domu ili u šatorima.Vreće mogu biti veoma različite.Pod planinarskom vrećom podrazumevamo perjanu ili sintetičku vreću tipa “ mumija ” , koja je predviđena za boravak na temperaturi do 0 stepeni.Iskustvo govori da je ovakav profil vreče dovoljno dobar za sve „ normalne “ aktivnosti tokom svih godišnjih doba u načim uslovima.
Ako se planira boravak na većoj zimi,potrebna je bolja vreća ili dve vreće prethodnog tipa.Perjana vreća se razlikuje od sintetičke utoliko što ju je za istu temperaturu moguće pakovati na manju zapreminu.Pri tome perje,kada se nakvasi,gubi svojstva toplotne izolacije,što nije slučaj sa vrećom sa sintetičkim punjenjem.Bivak vreca se ispostavlja kao apsolutno neophodan deo opreme za svaku planinarsku aktivnost.Ona se pakuje na jako malu zapreminu,i ne predstavlja opterećenje,a izuzetno je korisna za boravak u planini.Vreca za spavanje ne sme da bude preuska jer je spavanje u njoj tada neprijatno.
Tezina vrece ne bi trebala da prelazi 1500g.Prilikom kupovine vrece dobro razmislite kakva vam je vreca potrebna i za kakve uslove,tj.sve zavisi od vas i vasih zelja i mogucnosti,ali nemojte zuriti pri kupovini.

[KARPINSKI]

Planinarska oprema-Ranac!
Ranac sluzi za nosenje svih potrebnih stvari i opreme do terena,i sa njega.Kada se govori o rancu,uvek se misli bar na dva ranca,a moze i tri,uglavnom mali,srednji i veliki.ranac.Rancevi se danas prave uglavnom od lakih sintetickih materijala tako da su otporni na vodu.Na dobrom rancu mora da postoji mehanizam sa kojim regulisemo teziste i specijalni jastucici na ledjima koji smanjuju znojenje ledja.
Veliki ranac nazivamo transportni i on uglavnom sluzi za prenos stvari i opreme do doma ili mesta gde bivakujemo.Za letnje uslove mora da bude oko 70-75 litara a u zimskim uslovima od 95-100 litara.Sve zavisi koliko stvari nosimo i koliko dana planiramo da ostanemo na akciji i koliko mozemo da ponesemo.Ne valja preterivati jer u pocetku ce te misliti da mozete da nosite,ali posle nekoliko sati hodanja po planinskim terenima do doma necete moci da idete i zadrzavacete ostatak grupe.Vecina savremenih ranceva ima regulator za zapreminu tako da i sa manje opreme on ne visi na ledjima i nesmeta prilikom kretanja.
Srednji rancevi mogu biti do 50 litara zapremine.Koriste se za planinarske akcije trajanja  od 2-3 dana.Svi ranci moraju imati sto vise dzepova i sto bolje mogucnosti postavljanja dodatne opreme kao sto su:cepin,dereze,satori,stapovi,uze,vrece.
Mali ranac ili ranac koji koristimo za zavrsni uspon ili jednodnevnu akciju treba da budu od 20-30 litara.Treba da lepo prijanja uz ledja i da ima mogucnost kacenja,cepina,dereza i alpinistickog uzeta.Ne sme da bude previse visok jer onda smeta prilikom podizanja glave i smanjuje nam vidokrug.
Prilikom pakovanja svakog ranca trebamo da vodimo racuna da tvrde predmete ne pakujemo do ledja kako nas ne bi zuljali.Teske predmete trebamo pakovati na dno ranca i uz ledja,nakon toga dodajemo lakse stvari na prednjem delu i vrhu ranca.Vecina novih ranceva se pravi iz dva dela tako da lakse mozemo pristupiti stvarima koje su na dnu ranca.

[KARPINSKI]

Penjacki pojas!
Postoje razne teorije oko upotrebe penjackih pojaseva.Postoje:sedezni,prsni,i kompletan gornji i donji pojas,a mogu biti i muski i zenski.Pojasevi su izradjeni od sirokih najlonskih traka i imaju mogucnost podesavanja velicine i sirine prema potrebama korisnika.Prilikom pada pojas mora opterecenje jednako rasporediti po celom telu.Visina navezivanja mora biti iznad pojasa,pa do grudi(gde je krajnja tacka vezivanja). U alpinizmu uglavnom koristimo kombinaciju sedeznog i prsnog pojasa.Na alpinisticke uspone trebamo izbegavati da idemo samo u sedezu jer on nije dovoljna zastita za vece padove.Prilikom takvih padova moze doci do preloma kicme.
Za zimske uspone i ekspedicije na visoke planine uglavnom se koriste jednodelni pojasevi jer mogu da se podese i obuku preko debele zimske odece.
Penjacki pojas je neophodan jer je mnogo bezbednije i udobnije penjati u njemu,i obavezan je deo opreme kada upotrebljavamo uze.
Stari planinari i alpinisti su pojaseve pravili od prusika.Oni su uplitali prusike i razne cvorove pomocu cega su dobijali gornje i donje pojaseve.Nazivali su ih prusikove gace ili tange,kako bi se salili neki od njih.Ti pojasevi nisu bili udobni jer su usecali kozu ali su umeli da spasu zivote kada je bilo potrebno.

[KARPINSKI]

Osmica!
Osmica je osnovna naprava za spuštanje niz uže.Ona preuzima celokupno opterećenje(trenje),tako da se ne šteti odeća.Osmica nam služi i  za osiguravanje partnera i njegovo zaustavljanje u slučaju padaSlaba strana joj je što se prilikom brzog spuštanja oštećuje uže.Sastavljena je od dva prstena:manji 25mm i veći 50mm,koji su međusobno spojeni vratom osmice .Prilikom upotrebe prvo se mota uže oko osmice,a zatim se ona pričvrsti sa karabinerom za pojas penjača.Postoje jos i pirana, ATC Guide koji su slicni osmici.

[KARPINSKI]

Penjalica(Žimar)!
Nožna penjalica koristi se prvenstveno po užetu,pa je tome prilagođen i njen oblik.Može se upotrebljavati i za osiguravanje pri veranju i spustanju te i za  samoosiguravanje. Izrađena je u dve varijante,za desnu i levu ruku-nogu.
Prsna penjalica namenjena je za penjanje.Nosi se vezana u penjačkom pojasu.U kombinaciji sa nožnom omogućava najlakše i najudobnije penjanje.Služi i kao samoosiguranje pri penjanju  po lestvama i strminama.
Hvataljke tipa žimar,neki ih zovu asenderi imaju složeniji mehanizam i upotrebljava se u paru.Sa donje strane ima otvor za zamku,koja se optereti.Sa užadima debljine od 7-14mm.Način funkcionisanja ovih sprava je takav da pošto se postavi na uže ,ona može napredovati samo u jednom pravcu.Postavlja se na uže tako što se otvori čeljust i ubaci se uže u zaštićeni deo.Čeljust se zatvori i spremna je za upotrebu.Da bi se skinula sa užeta,potrebno je rasteretiti je.Maksimalna izdržljivost ove sprave je 4000 N odnosno 400 kg.Prilikom korišćenja jedino dozvoljeno opterećenje je aksijalno.Kada se ne koristi potrebno je zatvoriti čeljust jer se troši opruga u mehanizmu.

[KARPINSKI]

Zaglavci!
Zaglavci- posebne naprave koje se koriste za obrazovanje među-sidrišta. Od svih načina sidrenja ovo je svakako najteži. Međutim, sigurnost ovakvog sidrišta je u najvećoj meri uslovljena određenim predpostavkama pada i jako zavisi od onoga ko ga postavlja.
Faktor pouzdanosti zavisi od izbora pukotine ili reljefnih oblika. Ova vrsta sidrenja se nikad, ili vrlo retko koristi prilikom spašavanja. U alpinizmu, a pogotovo u nekim njegovim varijantama se zaglavci dosta koriste. Zaglavci ne oštećuju stenu a mogu se praviti i korišćenjem čvorova na užetu za zaglavljivanje u neki reljefni oblik. Zaglavci se mogu posmatrati i kao jedno vrlo specifična mešavina prirodnih i veštačkih sidrišta. Ukoliko je dobro postavljen može držati i vrlo velika opterećenja.