Danasnje Novosti!!
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=169743&title_add=Skok%20i%20sa%20Himalaja&kword_add=paraglajding%2C%20paraglajderMOŽDA ima samo 23 godine, ali njegov život, u to on nimalo ne sumnja, već sada može da se opiše onim rečima sa Grunfove majice, iz legendarnog stripa “Alan Ford” - “Tko ne leti, ne vrijedi”. Petar Lončar (23), jedini srpski akrobatski paraglajderista, zbog ljubavi prema letenju i ovom atraktivnom, ali opasnom ekstremnom sportu, ovih dana će zapucati pravo na - Himalaje.
- U Nepalu je vreme sada idealno za paraglajding, a smeštaj je baš jeftin. Verovali ili ne, samo jedan evro dnevno - kaže Petar, član vazduhoplovnog kluba “Jat”. - Ostaću tamo, u gradiću Pokaro, u podnožju Himalaja, tri meseca, i spremati se za Svetski kup. Ostavio sam sve zbog toga. Nadam se da ću ove godine, kao jedini Srbin, biti u tom odabranom društvu.
Iza dve dugačke reči - akrobatski paraglajding - krije se, u stvari, skakanje iz helikoptera ili zatrčavanje, sa nekog planinskog vrha, pravo u ambis. Nošeni samo jednim krilom (koje izgleda kao minijaturni
padobran, površine 17 kvadratnih metara), u narednih minut-dva, dok padaju 25 metara u sekundi i trpe ogromnu silu, akro-paraglajderisti - za razliku od običnih, kojima je cilj samo da što duže (i mirnije) lete - izvode razne kerefeke u vazduhu. Na oduševljenje, ali i strepnju, gledalaca na tlu.
- U celom svetu ima tek nekoliko stotina ljudi koji se ovim bave. U mnogim zemljama je i zabranjen, zbog velikog broja nesreća koje se događaju. Ali, sve to može da se izbegne uz dobru obuku - ubeđuje nas Petar, koji se ovim sportom bavi pune tri godine.
Iako je život posvetio letenju, ono ga je umalo stajalo glave. I to ne jednom.
- Prošlog leta sam napravio grešku i zamalo se upleo u krilo. Tada ništa ne pomaže, ni rezervni padobran. Ipak, uspeo sam da se nekako izbatrgam. Znaš, u tom trenutku ne razmišljaš ni o čemu. Nemaš vremena ni da paničiš. Samo gledaš da izvučeš živu glavu.
To, prošlog leta, nije uspeo jedan njegov prijatelj. Ali ni jedan Srbin iz Australije, kojeg je Petar upoznao na skakanju iznad Ohridskog jezera. O takvim događajima priča nekako ubrzano, kao da se neće dogoditi ako se ne pominje.
- Bio je iza mene, čuo sam da je poginuo tek kada je sleteo. Bilo je jezivo. Ali, toliko smo u toj priči, i toliko smo zaluđeni, priznajem, da smo već sledećeg dana opet leteli - kaže Petar.
SPONZORI
“SPORT” kojim se Petar bavi izuzetno je skup, a sponzori “česti” i izdašni samo u Svetskom kupu.
- Krilo košta 1.500 evra, pa zato imam samo jedno. Kada bih uspeo da uđem u to takmičenje, možda bi se i neke domaće firme zainteresovale. Jer, svi traže samo uspeh, a njega nema bez ulaganja. To je krug bez početka i kraja.
MITING
GOTOVO da nema planine ili čak brda u Srbiji sa kojeg Petar nije skakao. Bio je i u Švajcarskoj, Turskoj, mogli su ga videti i brojni posetioci mitinga u Batajnici, septembra prošle godine.
Autor
