SCUBA DIVING NEWS

[Scubalife Magazin]

Scubalife Magazin,

Izlazi prvi broj visoke kvalitete casopis,rade na njemu najbolji novinari,graficari i profesionalni ronioci,

Od tema ce biti: gadgeti
                          Strane i domace reportaze
                          Testovi i usporedbe
                          Tema broja u prvom broju rebreatheri
                          Tehnicko ronjenje
                          Csi-crna kronika
                          Tragovi proslosti
                          Wreck diving
                          Apnea
                          Sportski ribolov
                          Savijeti
                          Kolumna sa doktorima i profi roniocima
                          Foto rubrika
                          Foto savijeti i testovi opreme
                          Itd

Sve u svemu prvi casopis sa detaljnim stvarima iz sfere ronjenja mislimo samo na ronioce i drugo nas ne zanima.

Nadamo se podrsci iz Srbije i Crne Gore sa kupnjom naseg casopisa.

Pozdrav za sve ostalo pisite.

www.scubalife.hr
                                                     
                         
             

[X3MJSH]

POZNATI GLUMAC IZBEGAVA RONJENJE

Ving Rhames koga se sećate iz filma Petparačke priče, trajno izbegava ronjenje nakon susreta sa nepoznatim podvodnim stvorenjem. Ving glumi u filmu Pirana 3D koji je svetlost dana ugledao 20.08.2010. a na snimanju u Australiji mu se dogodilo nešto što ga je zauvek ostavilo u nedoumici. Po njegovim rečima dok je ronio kod Great Barrier Reef -a pred njim se pojavilo nešto preistorijsko za šta nikad nije saznao šta je. Ukoliko ga kolege sa snimanja nisu zavitlavale nekom od maski sa scenografije onda bi stvarno trebalo da se zapitamo, šta to sve živi tamo dole...

[X3MJSH]

PREMINUO JE JEDAN OD NAJBOLJIH PODVODNIH FOTOGRAFA

Prva od tri fotografije koje vidite ovde je jedna od poslednjih fotografija velemajstora podvodne fotografije Wes C. Skiles-a. Preminuo je radeći ono što najviše voli u 52 godini života kod Floride. Poslednji broj nacionalne geografije, za koji je inače Wes i radio, objavljuje, pored naslovne strane, članak o autoru neviđenih podvodnih fotografija kao i fotografije sa ekspedicije plavih rupa na Bahamima. Šerif okruga Palm Beach i dalje vrši istragu oko nastalog incidenta.

[KARPINSKI]

Otkriveno bogatstvo Jadrana!
Najnovija istraživanja životinjskog sveta u Jadranu pokazuju da ima daleko više životinja nego što se do sada mislilo. Pored brojnih vrsta delfina, morskih kornjača, zabeležene su i gotovo neuhvatljive vrste kitova. U južnom Jadranu primećen odrasli kit dug 18 metara.
Italijansko-hrvatski istraživački tim je, tokom dvonedeljne ekspedicije, preleteo gotovo 20.000 kilometara iznad Jadranskog mora i time je prvi put u istoriji napravljen detaljan pregled životinjskog sveta.
Snimci koje su zabeležili pokazuju da u Jadranu ima daleko više životinja, pogotovo morskih sisara, nego što se do sada mislilo, piše Jutarnji list.
Istraživački tim video je na hiljade glavatih želvi (vrsta morskih kornjača - Carreta carreta), stotine delfina, morskih pasa, velikih raža i čak pet primeraka gotovo neuhvatljivih vrsta kitova.
Najveće iznenađenje ekipi je pripremio Cuvierov kljunasti kit, vrsta koju je gotovo nemoguće opaziti, jer se najčešće kreće u velikim dubinama, a snimljen je u albanskom delu Jadrana.
"Ugledali smo čak tri odrasla kljunasta kita i mladunče. Međutim, ne znamo da li se mladunče okotilo u Jadranu ili su kitovi samo nakratko svratili. Kitove je teško videti jer se zadražavaju u velikim dubinama i mogu roniti više od pola sata", objašnjava jedan od članova ekspedicije.
"Još neverovatnije je bilo videti toliki broj delfina. Tokom 18 dana ekspedicije, delfine smo videli gotovo 1.000 puta. Bili smo iznenađeni i brojem prugastih delfina, kao i glavatih želvi u severnom Jadranu. Znali smo da sve te vrste žive u Jadranu ili povremeno dođu, ali nismo mogli da verujemo da ćemo ih videti baš toliko. Ako smo ih iz zraka snimili na stotine, znači da ih u dubinama ima mnogo više", ocenjuje član istraživačkog tima Plavi svijet.
"Međutim, koliko tačno primeraka svake vrste živi u Jadranu, ne može se zaključiti na osnovu ovog preleta. Nemamo ni istorijskih podataka po kojima bismo uporedili stanje i mogli zaključiti da se broj životinja u Jadranu povećava. Možda ih je i pre bilo toliko, možda više, a možda manje", objašnjava Draško Holcer iz Plavog svijeta.

Jadran - omiljeno mesto morskih sisara
Pored Holcera, u avionu su bili Katerina Fortuna, koordinator projekta, i Elio Filidea iz Instituta za zaštitu i istraživanje životne sredine iz Rima.
Po svemu sudeći, Jadran je omiljeno mesto morskih sisara, ali i morskih kornjača. U severnom Jadranu viđeno je čak 1.000 glavatih želvi. Kod Jabučke kotline zabeležen je veći broj morskih pasa modrulja i goluba uhana - zaštićene i ugrožene vrste raže koja može da naraste i preko pet metara.
Međutim, pravo iznenađenje članove ekspedicije dočekalo je u južnom Jadranu. Videli su odraslog velikog kita dugog oko 18 metara u blizini Palagruže i mnoštvo glavatih delfina koji su smatrani vrstom koja u Jadran povremeno ulazi iz Sredozemnog mora.
Tako veliki broj upućuje na to da možda žive u Jadranu, piše Jutarnji list. Isto je i sa prugastim delfinima, za koje se takođe smatralo da su samo gosti u vodama regiona.
Sa druge strane, kratkokljuni obični delfin, nekada najbrojnija vrsta, tokom ekspedicije nije primećena u Jadranu.
Istraživači su se ponadali da je ova vrsta možda preživela u dubokim vodama južnog Jadrana, međutim, ni tamo ih više nema, a retka je i u Mediteranu.
Dobri delfini, vrsta zbog koje je ceo projekat i pokrenut, viđeni su u svim delovima Jadrana.

[X3MJSH]

Blago ruskog cara na dnu Bajkalskog jezera?

MOSKVA, 03. septembar 2010. (FoNet) - Priče, u kojima sve više s vremenom preovlađauju mitovi, o carskoj porodici Romanov i dalje golicaju maštu znatiželjnika. Najnovija vest glasi, da je, navodno, u Bajkalskom jezeru na jugu Sibira, na dubini od 400 metara, uočen trag nečega što bi moglo biti - 500 tona zlata dinastije Romanov!
Ruski naučnici su, koristeći mini podmornicu Mir 2 na Bajkalskom jezeru, primetili "sjajne objekte" i pomislili - možda je to blago koje od svog nestanka ima status legende.
Do slučajnog otkrića je, kako javlja RIA Novosti, došlo tokom kartiranja dna najdubljeg jezera na svetu.
Prema legendi, više od 500 tona zlata iz carske riznice izgubljeno je kada je teretni voz, koji je blago prevozio po naredbi belogardejskog generala Aleksandra Kolčaka, iskočio iz šina i nestao u dubinama hladnog sibirskog jezera.
Istraživači godinama pokušavaju da otkriju gde je nestalo to bogatstvo. Jedini uspeh do sada bio je pronalazak ostataka voza kao i sanduka s municijom.
"Istraživačka podmornica, koja se koristi za proučavanje dubina i kartiranje dna, otkrila je u Bajkalskom jezeru metalne poluge koje podsećaju na zlato", rekao je izvor blizak istraživanju uz uslov da ostane anoniman.
RIA Novosti javlja i da su istraživači pokušali da na površinu iznesu jednu od poluga, ali na dnu Bajkala je bilo previše nemirno, pa nisu uspeli u tome.
Neki ruski mediji, međutim, već su objavili velike naslove da je"pronađeno izgubljeno zlato Romanovih".
Admiral Aleksandar Vasiljevič Kolčak, heroj Prvog svetskog rata, predvodio je belogardejce protiv boljševika tokom Oktobarske revolucije 1917. godine. On je zlato Romanovih uzeo sa sobom u bekstvu prema Dalekom istoku.
U januaru 1920. Kolčak je uhvaćen i streljan, a tajna izgubljenog blaga nestala je zajedno s njim. Naučnici sada planiraju još jedno zaranjanje mini podmornice ne bi li se potvrdila pretpostavka o blagu Romanovih.

[EXTREME]

MIR 2 zajebana naprava...jos ne prevazidjena!

[KARPINSKI]

Sudar s kitom zaustavio turistički brod!
Turistički brod "Safir prinses" zaustavio se kod obale Aljaske, nakon što je naleteo na kita koji se zaglavio u konstrukciji pramca.
Za sada nije jasno da li je brod naleteo na živog ili već uginulog kita. To će biti ustanovljeno autopsijom.
Posada nije osetila udarac, ali je ipak morao da se zaustavi. Firma je saopštila da je posebna ekipa uklonila truplo i odvukla ga do obale, i proverila stanje broda posle sudara.
Brodovi kraj obale Aljaske moraju da slede striktnu proceduru za izbegavanje sudara s kitovima i drugim morskim životinjama.
"Safir prinses" je jedan od najvećih brodova za krstarenje u svetu. Porinut je 2004. godine, ima 1.100 članova posade i prima 2.700 putnika. Leti krstari kraj obale Aljaske, a zimi Meksičkom rivijerom. Taj brod od 116.000 tona je dugačak 290 metara, ima 18 paluba, a njegova maksimalna brzina je 22 čvora (41 kilometar na čas).

[EXTREME]

Bugarin u slanoj vodi proveo 50 sati i dva minuta!
Ivan Jelezarov, Bugarin koji je proveo 50 sati i dva minuta pod vodom u Crnom moru popravio je svetski rekord u ronjenju u slanoj vodi, navode članovi njegovog tima.
Dvadesetsedmogodišnji Jelezarov je ostao ispod površine mora na dubini od osam metara u gradu Kitenu od 13.46 sati u petak, 27. avgusta, do nedjelje u 15.48 sati po lokalnom vremenu.
Bugarin je tako srušio svetski rekord u najdužem ronjenju u slanoj vodi koji je držao Britanac Will Goodmann.
Profesionalni ronilac Goodmann postao je januara ove godine novi Guinnessov rekorder u najdužem ronjenju u slanoj vodi, jer je, bez kontakta sa površinom, u metalnom kavezu u Indijskom okeanu nedaleko od Indonezije, proveo 48 sati, devet minuta i 17 sekundi.
Ivana Jelezarova pratilo je devet bugarskih asistenata koju su mu dopremali boce sa kiseonikom na svakih 90 minuta.

[KARPINSKI]

Kod Visa primijećen kit dug dvadesetak metara!
Hrvatski ribari danas su kod ostrva Vis, oko 500 metara jugozapadno od ostrva Jabuke uočili kita dugačkog, prema njihovoj procjeni, skoro 20 metara."Velika mrcina izranjala je iz mora samo dvadesetak metara od mog broda. Lovili smo jastoge kada je odjednom kit tri puta uzastopno isplivao, a onda nestao u moru. Bio je tako blizu da sam mu vidio široka usta pa čak i oko", rekao je ribar Bepo Mardešić, koji je imao bliski susret sa neobičnim gostom.
Kit se nakon nekog vremena ponovno pojavio, radoznalo otplivao nekoliko krugova oko broda, nakon čega se udaljio.
Mardešić je oko Jabuke lovio jastoge sa svojom kočaricom "Reful".
"Ne mogu sa sigurnošću reći o kojoj se vrsti kita tačno radi, ali sigurno je jedno - brod 'Reful' je dug 11 metara, a kit je bio znatno duži, između 15 i 20 metara. Širok je sigurno četiri metra", naveo je Mardešić.
Iznenađeni prizorom, Mardešić i njegov kolega koji se zatekao na brodu kita nisu uspjeli slikati, već su tek mobilnim telefonom uspjeli zabilježiti njegovo udaljavanje na pučini.

[KARPINSKI]

Elyse Francom (19) je u blizini obale Pertha za nogu zgrabila velika bijela psina. Spasio ju je jedan od prijatelja snažno uhvativši životinju za rep.
SYDNEY – Mladu Australku koju je u subotu ugrizao morski pas, dok je sa skupinom prijatelja plivala duž obale nadomak Pertha, spasio je jedan od prijatelja uhvativši snažno životinju za rep, objasnili su spasioci.
Elyse Francom (19) plivala je sa skupinom prijatelja ususret dvama dupinima u blizini pomorske vojne baze smještene na otoku Garden, blizu Pertha.
Nakon što je zaronila s dupinima, naletjela je na veliku bijelu psinu dugu nekoliko metra koja ju je zgrabila za bok i stražnjicu. Njezin prijatelj dobro se snašao te ščepao psinu za rep i držao je sve dok nije pustila žrtvu.
“Djevojka je se onesvijestila, potonula, počela jako krvariti, a muškarac ju je izvukao na površinu i dovukao do naše barke. Isključivo zahvaljujući njemu, ova je nesreća dobila sretan epilog”, rekao je jedan od službenih spasilaca.
Mediji prenose kako je Elysin spasilac odbio razgovarati s novinarima.
“Jedino je važno da ona bude dobro”, kratko je kazao. Napadi morskih pasa sa smrtnim ishodom rijetki su u australskim vodama, gdje su u zadnjih 50 godina zabilježene samo 53 smrti od posljedica njihovih napada.
Velika bijela psina, jedan od najopasnijih morskih predatora, duga je od pet do sedam metara i teži preko dvije tone.
Izvor: rtl.hr

[X3MJSH]

Američki pronalazač Arnold Land tvrdi da ima rešenje za davnašnji san čoveka - da može da diše pod vodom, uzimajući kiseonik kroz tečnost, kao riba...
Zahvaljujući ronilačkom odelu, čoveku je omogućen boravak pod vodom, ali samo nakratko i na maloj dubini.

Pošto ne možemo da pobedimo kesonsku bolest, samo šačica iskusnih profesionalaca sme da zaroni dublje od 70 metara. Ronjenje na velike dubine toliko je opasno da se više ljudi prošetalo po Mesecu nego što se spustilo na dubinu veću od 240 metara u ronilačkom odelu.
Land, penzionisani vaskularni hirurg, patentirao je ronilačko odelo koje će omogućiti čoveku da udiše „tečan vazduh”, specijalan rastvor obogaćen molekulima kiseonika. Liči na naučnu fantastiku, a pre svega na čuveni film „Ambis” (1989) u režiji Dejvida Kamerona, mada se takozvana tečna ventilacija već primenjuje za prevremeno rođene bebe u najsavremenijim američkim bolnicama.
„Prvo što bismo morali da naučimo jeste da savladamo refleks davljenja”, objašnjava Land, 79-godišnji pronalazač iz Sent Luisa u Misuriju. „Ali čim ta tečnost prepuna kiseonika dospe u pluća, osećaj će biti isti kao da dišemo vazduh.”
Land je zamislio ronilačko odelo koje će omogućiti roniocu da udiše perfluorovodonike (PEC), tečnost u kojoj se rastvara izuzetno velika količina gasa. Ta tečnost će se nalaziti u zatvorenoj kacigi i nadomestiće sav vazduh u plućima, nosnim šupljinama i ušima. Ugljen-dioksid, koji u normalnim okolnostima izdišemo, izbacivaće iz tela specijalne mehaničke škrge „prikačene” za bedrenu venu u nozi.
Samim tim što bi udisali kiseonik iz tečnosti, ronioci više ne bi morali da se plaše takozvane kesonske bolesti ili bolesti dekompresije, koja je često kobna pošto prilikom izranjanja, kad je čovek izložen nagloj promeni pritiska, azot rastvoren u krvi prelazi u gasne mehuriće i nagomilava se u telesnim tečnostima i tkivima. Landovo specijalno odelo omogućava roniocima da se spuste na mnogo veće dubine nego ikada do sada.
Trenutno rekord u spuštanju na najveću dubinu - 318 metara - u ronilačkom odelu drži Nuno Gomes iz Južne Afrike. On je taj podvig izveo 2005: trebalo mu je 14 minuta da se spusti na tu dubinu, ali je izranjao punih 12 sati.

Izvor: 24sata.rs

[KARPINSKI]

Cunami izbacio stari potonuli brod!
Olupina broda, puna keramičkog i zemljanog posuđa iz 14. veka, pojavila se posle oktobarskog cunamija u priobalnim vodama indonežanskog ostrva Južni Pagai.
Indonežanski ribari pronašli su potonuli brod star možda nekoliko stotina godina kojeg je, u naletu cunamija, more izbacilo u blizini jednog udaljenog ostrva, saopšteno je u Džakarti.
Veruje se da je 20 metara dugačak brod sa dna mora podigao džinovski talas cunamija koji je 26. oktobra pogodio ostrva Mentavi i usmrtio više od 500 ljudi.
Jedna od posuda pronađenih na brodu. Veruje se da je iz 14. veka
Drveni brodovi natovareni keramičkim posudama sa zlatnim nakitom i skupocenim začinima, vekovima su plovili vodama Indonezije koje su bile glavni trgovački put koji je povezivao Aziju s Bliskim istokom i Evropom.
Veruje se, stotine takvih brodova leži na morskom dnu kod Zapadne Sumatre.
Krčazi, vrčevi i ćupovi pronađeni prošle nedelje na potonulom brodu tek treba da budu ispitani kako bi se utvrdilo njihovo poreklo i starost, ali stručnjaci već kažu da su nalik na artefakte iz 14. veka pronađene na potonulim kineskim brodovima.
Ir Josmeri, šef odseka za lov i ribolov ostrva Južna Sumatra, veruje da pronađeno posuđe potiče iz doba vladavine kineske dinastije Sun, što znači između 12. i 14. veka.
Lokalni ribari ispričali su da su katarku broda videli na šest kilometara od obale ostrva Pagai, najteže pogođenog cunamijem.
Oni su ronili do olupine iz koje su izneli nekoliko dobro očuvanih vrčeva i ćupova i rekli da u njoj ima još blaga.

[KARPINSKI]

Australijski naučnici: Ajkule su daltonisti!
Australijski naučnici su ustanovili da ajkule uopšte ne razlikuju boje već da su osetljive na kontraste.
U studiji objavljenoj u nemačkom časopisu „Naturwišensćaften“, oni navode da bi rezultati ovog istraživanja mogli da pomognu u poboljšanju bezbednosti kako surfera tako i samih ajkula koje su često žrtve ribarskih sprava.
Proučavanjem rožnjača 17 vrsta ajkula, Natan Skot Hart i njegove kolege sa Univerziteta Zapadne Australije i Kvinslenda otkrili su da njih 10 u oku nema uopšte čepiće, svetlosne ćelije koje omogućavaju razlikovanje boja, a da ostalih sedam poseduje samo jedan tip čepića.
Poredjenja radi, čovek poseduje tri vrste ovih ćelija, po jednu za svaki veliki spektar boja – zelenu, plavu i crvenu.
Suprotno čepićima, štapići, ćelije sposobne da uočavaju kontraste, posebno pri slabom osvetljenju, prisutne su u velikom broju u ajkulinom oku.
Kao posledica toga, ajkule su nesposobne da registruju boje i reaguju samo na intenzitet kontrasta izmedju posmatranog objekta i pozadine. Zahvaljujući ovom nalazu, smatraju naučnici, moguće je prilagoditi ronilačka odela i daske za surfovanje kako bi bili manje „atraktivni“ za ove opasne predatore, ali i mamce ribarskih brodova o koje se ajkule često hvataju.

[KARPINSKI]

Pronađen brod kapetana koji je bio inspiracija za Moby Dicka!

Američki arheolozi pronašli su na Havajima potopljene ostatke kitolovca kojim je upravljao kapetan koji je bio inspiracija Hermanu Melvilleu za klasik "Moby Dick".
Brodom "Dvojica braće" koji se nasukao na koralni greben i potonuo 1823. godine upravljao je kapetan George Pollard.
Dve godine ranije brod kojim je on zapovedao potonuo je u Tihom okeanu nakon udarca kita, i upravo to je poslužilo kao priča za knjigu objavljenu 1851. godine.
Kapetan i njegova posada proveli su tada tri meseca na moru bez hrane, zbog čega su navodno, pribegli i kanibalizmu, pre nego što su spašeni.
Ostatke broda "Dvojica braće" u plitikim vodama na Havajima otkrili su istraživači američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu. Ostaci broda pronađeni su 965 kilometara severozapadno od Honolulua, među ostrvima i atolima.
Pronađena su dva sidra, harpuni, posude za kuvanje i posude za pravljenje ribljeg ulja.
"Prilično neverovatno izgleda kada pronađete ostatke nečega za što se mislilo da je davno izgubljeno u vremenu. Zahvaljujući tome shvatate da u pričama ima nešto više. One su napisane po stvarnim događajima", kazao je istoričar Nathaniel Philbrick, prenosi BBC.
Iako je Melvil bio ispirisan Polardovim avanturama u stvaranju romana „Mobi Dik“, koji je objavljen 1851, mišljenja su da karakter nesrećnog moreplovca nije bio osnova za opsesivnog kapetana Ahaba.

[X3MJSH]

Novosadski festival podvodnog i eko filma