Pozdrav,
Juce, 21.juna 08. preleteo razdaljinu od Vrsca do sela Luzane, negde izmedju Aleksinca i Nisa.
Po OLC-u to je 198,86km a po rastojanju izmedju dve najudaljenije tacke to je 189km.
let je trajao 6h 01min, visina baze na 2,400m
Dobar pregled leta i track log-a nalazi se na adresi:
www.bogvetra.com/cgi-bin/eol.cgi?p=olc&oa=flightinfo&season=8&fid=17989 Poleteli smo u 11:52, Dule, Role, Milorad i ja, a malo kasnije Dragan Cipelic, Rasa i Vlada Golic.
Malo smo ispitivali oko starta, Dule i ja smo leteli do aerodroma Vrsac, a Role, Mica i Vlada Golic su vec krenuli u prelet.
Za njima sam i ja veoma nizak krenuo, a Dule je sleteo.
Mica je sleteo iza sela Straza na ulazu u Jasenovo, tu negde i Vlada, a Role se borio negde severno od B.Crkve.
Kod sela Straza izasao sam u bazu i dogovarao sa Roletom da krenemo u prelet ka Dunavu i dalje.
Posle Dunava smo prisli jedan drugome, Role je bio visi za 300m, i nasao laganu i isprekidanu termiku i izlazi na 1700m. Ja se mucim, maltene vracam se preko Dunava u Rumuniju da pronadjem termiku.
Rekao sam Roletu da ne ide dalje ka jugu jer je bila velika plava rupa vec da cekamo kod Srebrnog jezera. Ocekivao sam da taj deo uskoro proradi. Nije poslusao, krenuo je i ubrzo izgubio visinu, sleteo kod nekog sela u blizini jezera.
Izlazim posle toga, kako sam i prepostavljao u bazu.
Dalje sam krenuo sam, malo je proradilo juzno.
Imao sam ukucan u GPS Covdin, pa kako bude..
Jak vetar po visini, idem od 55 do 72km/h. To je dobro za brzinu preleta, ali lose za jakost stubova jer su bili isprekidani i cesto u kaskadama. Najaca penjanja do 4m
Nisam prilazio Homoljskim planinama, mozda na 10km zpadno od njih, prolazim Petrovac na Mlavi, Covdin... vidim da je Dinov rekord tu negde jos malo. Mozda jos jedan stub do baze i niz vetar i obaram ga.
Medjutim nailaze problemi, jedan ogroman kongestus prestao da radi, velika je senka, zaobilazim ga, gotovo u vetar pa bocno pored njega, tamo nalazim tragove termike i lagano se ponovo vadim ka bazi. Ispred vidim autoput, malo dalje Morava... Stavljam GOTO na Trstenik, jer sam njega jedino imao ovako juzno. Prepoznajem Paracin u daljini i prvu srpsku fabriku stakla.. Vise nemam vezu sa Miloradom koji ceka na Dunavu skelu, pa da krene za mnom i da pokupi Roleta. Vadim telefon i zovem ga, i kazem mu da izadje na autoput ka Paracinu.
Termika jenjava, mislio sam da ce tesko biti da se izvucem na dalje, ali uporno vrtim i 0,5 do 1 metar termiku, i u laganom zanosu prelazim po sred Paracina.
Vrat me boli, grcevi u rukama.. Stizem do Pojata, pa zatim preko grebena na kojem vrtim poslednji stub ovog leta, ugledam u daljini Aleksinac.
Setim se da je u Zitkovcu Srdjan, pokusam da ga zovem telefonom ali nema signala.
Vetar je i dalje jak, borim se da sto duze ostanem u vazduhu jer nisam bas zeleo da po jakom vetru slecem. I dalje idem preko 70km/h povremeno. Na 1,500m sam i polako gubim visinu. Dolina ka Aleksincu pomalo radi i ne gubim visinu bog zna koliko. Stizem ka Zitkovcu sa 1000m, i pretpostavka da bi dole mogao vetar biti slabiji pokazala se pogresnom. Prelazim to selo i idem juznije. Mogao sam i do naplatne rampe Nis da stignem, ali sam sada trazio najbolje mesto za sletanje. Umoran i sa velikim bolovima u vratu i ledjima, nije mi bilo do toga da jurim 70 na sat na malj visini. Nalazim neku zgodnu livadu, radim spiralu. Grane se povijaju kao lude. Nije svejedno. Sada u vetar idem 0 do 5km/h, a sleteo sam u rikverc. Ipak sve je ok. Dodjose neka deca, zovem Srdjana, on ne veruje. Pokupio me kolima, vodi kuci, pa posle dolazi ekipa za retransport. Idemo svi na pice, a zatim na rostilj.
Pozdrav svima!
Zeljko OVUKA
Autor
