SAN FRANCISKO KALIFORNIJA!!!

Cast nam je da vam predstavimo jedan od najlepsih gradova u Americi-SAN FRANCISKO!
Fotografije: Predrag Vuckovic X-SPORTS MAGAZINE
Text: Zoran Djukanovic TRAVEL MAGAZINE

Grad se prostire duž obale Pacifika u smeru sever - jug, okružujući zaliv (San Francisco Bay) koji ima oblik, recimo, izdužene elipse čija leva strana ima malu pukotinu koju u istom smeru natkriljuje čuvena "Zlatna kapija" - most Golden Gejt (Golden Gate Bridge). Naravno, da bi se iz zaliva izašlo na otvoreni okean, potrebno je proći ispod mosta. Pored još nekoliko mostova koji premošćuju zaliv, u njegovom središtu nalazi se jedno od najčuvenijih ostrva na svetu - na kome je smešten ozloglašeni zatvor - Alkatraz. No, o njemu nešto kasnije... Veći deo grada se nalazi na južnom delu zaliva koji leži na 43 brežuljka, zahvaljujući kojim je San Francisko postao jedno od najomiljenijih mesta za snimanje akcionih filmova - gde se niz njegove strme ulice odigravaju vratolomne trke automobila uz neizbežnu pucnjavu, sudare i čuvene tramvaje koji nekontrolisano jure nizbrdo, rušeći sve pred sobom. A realnost je, pogađate, sasvim drugačija...
Veći deo grada odiše nesvakidašnjom mirnoćom, koju povremeno može omesti vetar iz pravca okeana, umilno "drndanje" starih tramvaja po šinama, zvuk galebova koji nadleću zaliv ili krici mamurnih tuljana na jednom od dokova. Ovoj atmosferi je svakako doprineo i period godine tokom kojeg smo boravili u njemu, kada je broj turista osetno manji nego inače.
Nekoliko vekova ranije, ovu oblast su posetili nešto drugačiji "turisti"...
Naime, sve do 1776. godine Indijanci su bez ometanja belaca naseljavali područje zaliva. Te godine započinje španska invazija iz pravca juga koji su već uveliko držali pod svojom kontrolom. Uvidevši lepotu zaliva i njegovog okruženja uspostavljaju svoju naseobinu i nazivaju je Jerba Buena (Yerba Buena), bez obzira na mnogobrojne nagomilane probleme u svim američkim oblastima kojima su upravljali. Samim tim, njihova kontrola ovog područja nije dugo trajala. Već 1821. godine Meksiko proglašava svoju nezavisnost od španske krune, a cela Kalifornija postaje meksička. Ni njihova dominacija nije dugo trajala. Dvadesetpet godina kasnije (1846.) američka mornarica napada ovu regiju i sam zaliv, čime započinje rat protiv Meksika koji ubrzo i dobija. Pod amerikancima, naseobina Jerba Buena dobija današnji naziv - San Francisko. 1848. godine kada se rat između amerikanaca i meksikanaca ubrzano privodio kraju i kada je već cela Kalifornija bila pod američkom kontrolom, Džejms Raš (James Rush) u ovom području pronalazi zlato! Čuvena "zlatna groznica" rezultuje njegovim naglim razvojem, a San Francisko od naseobine sa svega dvestotinak žitelja postaje grad sa 25.000 stanovnika. Ipak, ni rezerve zlata nisu dugo potrajale, tako da razvoj grada postaje umereniji i okreće se trgovini srebrom koje je pronađeno u susednoj državi Nevadi, pomorskoj trgovini i izgradnji železnice.
Tokom dvadesetog veka smenjuju se događaji poput velikog zemljotresa 1906. godine, otvaranje Bej mosta (Bay Bridge) 1936. do dan danas najdužeg čeličnog mosta na svetu, Golden Gejt mosta (Golden Gate Bridge) 1937, II svetskog rata kada grad postaje središte američkih snaga na Pacifiku, 50-tih i 60-tih godina tokom kojih se u gradu okupljaju predstavnici bit generacije i hipi kulture, 70-tih i 80-tih kada postaje finansijski centar elektronske industrije i konačno, centar u kome se upravljalo američkim interesima na čitavom Pacifiku. Sve ovo je doprinelo tome da danas u ovom gradu, jedni pored drugih, zajedno žive američki Indijanci, crni i beli Amerikanci, Kinezi, Filipinci, Havajci, Japanci, Meksikanci, pripadnici naroda sa Kariba i cele Evrope. Njih sve povezuje jedna odrednica - pripadnost gradu - San Francisku. O otvorenosti ovog grada i njegovoj šarenolikosti govori i podatak da je u njemu smeštena jedna od najvećih homoseksualnih zajednica na svetu. Interesantno je, imajući u vidu ovaj podatak, da nismo videli baš ni jednog pripadnika gore pomenute zajednice, za razliku od, recimo, Los Anđelesa.

Uz obale zaliva
Obilazak smo započeli na dokovima u delu koji se zove Fišermens Varf (Fisherman's Wharf) nekadašnjem trgovačkom centru grada. Jedan do drugog prostiru se dugački dokovi (pier), svaki sa svojom posebnom namenom. Od onih namenjenih za parkiranje ogromnih superluksuznih turističkih brodova, do onih namenjenih zabavi turista... Našu pažnju privukao je Dok broj 39 (Pier 39 - dokovi su poređani po brojevima). U celosti napravljen od drveta, sadrži niz fantastičnih restorana, poslastičarnica, prodavnica, bioskopa, zabavni park, uključujući i veliki akvarijum. Sa ovog doka pruža se divan pogled na zaliv, zatvor Alkatraz, kao i na mostove Golden Gate i Bay.
Jedna neverovatna pojava učinila je da obilazak ovog pira bude sasvim poseban. Iz nama nepoznatih razloga, neposredno uz pir, na drvenim paletama u moru, koje imitiraju sante leda, baškarilo se na desetine debelih i očigledno srećnih tuljana. Njihova izuzetno glasna međusobna komunikacija, tuljanske tinejdžerske čarke i zevanje umornih veterana predstavlja pravu atrakciju. Činjenica je da su oni ovde došli potpuno dobrovoljno i da tu, zapravo, dolaze redovno. Tako možemo reći da je San Francisko bogatiji za još jednu nacionalnu zajednicu - ovog puta Tuljansku!
Sledeći dok (Pier 45) koji nas je privukao bio je onaj na kome se nalazi ukotvljena američka podmornica iz II svetskog rata "USS Pampanito". Ovu podmornicu koja je tokom rata potopila šest i onesposobila još četiri japanska broda, moguće je obići u celosti. Ukoliko imate dovoljno vremena, možete porazgovarati sa pripadnikom mornarice koji je tokom rata služio na ovoj podmornici i naslušati se fantastičnih priča - znate već onu čuvenu: "During the War...". Atmosfera u njenoj unutrašnjosti je identična onoj iz perioda rata sa mnogobrojnim predmetima koji su bili u vlasništvu članova posade. Naravno, obilazak je propraćen tihom muzikom iz 40-tih godina, upravo onom koju su mornari slušali tokom ratnih dejstava.
Cela oblast oko dokova prepuna je lepih restorana i kafića, uličnih svirača, tržnih cenatara smeštenih u nekadašnjim skladištima i turista iz čitavog sveta.
Šetajući dalje uz obalu, u pravcu zapada, zaobilazeći dokove sa kojih kreću turističke ture ka Alkatrazu, zbog prejakog vetra, nailazimo na Pomorski muzej (Maritime Museum), pre svega, vrlo interesantnu građevinu smeštenu na jednoj od gradskih plaža, u obliku neke luksuzne jahte. Ovaj muzej osnovan je 1951. godine i poseduje kolekciju modela brodova, nautičkih instrumenata, slika i fotografija koje ilustruju nautičku istoriju ovog regiona.
Preko puta Pomorskog muzeja nalazi se Đirardeli centar (Ghirardelli Square) - kompleks zgrada od crvenih cigala u čijem se centru nalazi mali skver. Italijanski emigrant Domeniko Đirardeli (Domenico Ghirardelli) pretvorio je ovaj kompleks 1859. godine u, danas nadaleko poznatu, fabriku čokolade "Ghirardelli". Kompleks je kao fabrika funkcionisao do 1962. godine, kada je u potpunosti renoviran i pretvoren u turističku atrakciju sa mnoštvom radnji, restorana, kafea, pozorišta, izložbenih prostora i prodavnicama čokolade. Ovde možete kupiti i niz suvenira posvećenih ovoj čarobnoj namirnici, uključujući majice sa natpisima poput: "Ko ne voli čokoladu, nije normalan" i sličnih... Pošto smo mi "normalni", priuštili smo sebi par stotina grama ovog eliksira...
Nakon kraćeg odmora, pod snažnim dejstvom čokolade, krenuli smo ka predivnom Fort Mason parku koji se uzdiže nad jugozapadnim delom zaliva. Ovo nekadašnje vojno utvrđenje danas služi za rekreaciju i održavanje brojnih kulturnih manifestacija, a sa njegovih oboda pruža se fantastičan pogled, kako na istočni, tako i na zapadni deo zaliva i most Golden Gejt.
Držeći se pravca istok - zapad spuštamo se u Marina distrikt, jedan od elitnijih delova grada. Kao što mu ime i govori, ovde su svoje jahte usidrili imućniji stanovnici San Franciska, te ako imate slabo srce, treba ih zaobići. Predivne kuće, gusto poređane jedna uz drugu, čineći savršene nizove, čiji veliki prozori gledaju ka okeanu, prosto mame prolaznike. Suprotno ovdašnjim očekivanjima u Americi ispred bogataških kuća nema visokih ograda, plotova i torova, već samo savršeno uređenih travnjaka ukrašenih najrazličitijim cvećem i besprekorno podšišanim zelenilom. Među onim namamljenima našli smo se i mi, naročito zbog toga što ove kuće predstavljaju jedinstvenu izložbu vrhunskog dizajna enterijera... A kako? Pomenuti veliki prozori najčešće nemaju zavese ili su one sasvim skupljene, tako da svako može videti unutrašnjost ovih kuća. Njihovi vlasnici očigledno sa ponosom žele svima pokazati koliko su novca i truda uložili u opremanje svojih domova, mnogi od njih - angažujući najbolje dizajnere.
Slučajno ili ne, iznad ovog kvarta, tik uz najlepše kuće, dominira Palata lepih umetnosti (Palace of Fine Arts), danas sedište Muzeja nauke. Ova palata sagrađena je 1915. godine za potrebe održavanja sajma Panama Pacific EXPO. Njena neoklasična arhitektura i uređeni vrt sa jezerom kojim plivaju beli labudovi nedoljivo podseća na najbolje evropske primere. Ceo kompleks odiše nestvarnom atmosferom, poprilično drugačijom od ostatka grada. Palata pod svojim svodovima sadrži oko 700 izložbi podeljenih u 13 celina, kao što su Elektrika, Pokret, Vreme, Vizija, Boje, Svetlo i Zvuk.
Ovde smo se susreli i sa jednim zanimljivim načinom turističkog obilaska grada. Privukla nas je grupa od dvadesetak turista na električnim dvotočkašima - potpuno novoj vrsti prevoza. Fascinirala nas je lakoća upravljanja ovim "vozilom"... Kasnije smo saznali da nekoliko lokalnih agencija nudi mogućnost njihovog iznajmljivanja uz pratnju vodiča. Sjajno!

Centar (Downtown)
Iz Marina distrikta smo se taksijem uputili ka širem centru grada... Umor je prevladao, a želju da se provozamo gradskim autobusom ostvarili smo sledećeg dana. Ipak, da bismo dobro sagledali ono što nam predstoji, prethodno smo se uputili ka "brdima - blizancima" - delu grada koji nosi naziv Tvin Piks (Twin Peaks). Ova dva brda zauzimaju drugo i treće mesto po visini u San Francisku sa kojih se pruža spektakularan pogled od 360 stepeni na ceo grad i njegovu okolinu. Nažalost, ljubitelji popularne serije Tvin Piks ostaće razočarani jer ova brda nemaju nikakve veze sa njom.
Odatle se, Market ulicom, koja predstavlja jednu od većih gradskih ulica, pogodnu za najrazličitiji šoping, krećemo ka širem centru grada. Šetnja ovom ulicom i pored niza lepih radnji i restorana nije bila baš prijatna zbog velikog broja beskućnika koji u njoj obitavaju preko dana, neretko ležeći na sred trotoara ili uz drveće i žardinjere. Policija ovde patrolira danonoćno skupljajući one najokorelije - bilo da su agresivni ili u potpunosti "obeznanjeni" od alkohola.
Ubrzo se pred nama stvara Sivik centar (Civic Center) - institucionalno srce San Franciska. To je kompleks federalnih zgrada kao što su Gradska većnica (City Hall), Memorijalna opera (War Memorial Opera House), Koncertna dvorana (Symphony Hall), Herpst teatar (Herpst Theatre), gradske biblioteke (New Main Library i Old Main Library - u kojoj je trenutno smeštej Muzej azijske umetnosti)... Sve navedene zgrade okružuju veliku zelenu površinu koju žitelji San Franciska koriste za kraći odmor i malo sunčanja, pogotovo oni zaposleni u neposrednoj blizini, tokom pauze za ručak.
Jerba Buena vrtovi (Yerba Buena Gardens) nalaze se svega nekoliko blokova dalje ka severoistoku. Nekadašnje ruine i stovarišta pretvoreni su u ultramoderni kompleks poslovnih i stambenih zgrada u čijem podnožju se nalazi mnoštvo muzeja i galerija, zabavnih parkova, memorijal Martina Lutera Kinga, uključujući veliku zelenu površinu na kojoj se, poput one u Sivik centru, okupljaju najčešće mladi ljudi. Nesumnjivo, između svih ostalih, izdvaja se Muzej moderne umetnosti (The Museum of Modern Art - SF MOMA). Osnovan 1935. godine, ovaj muzej je jedini na američkom zapadu koji isključivo prikuplja i izlaže radove iz oblasti moderne i primenjene umetnosti i zapravo predstavlja pandan njujorškom, znatno poznatijem, Muzeju moderne umetnosti. Ovde se mogu videti dela čuvenih majstora moderne poput Vorhola, Braka, Kandinskog i Miroa... 1995. godine je sazidana nova zgrada koja uz ostale muzeje čini ovu jedinstvenu gradsku celinu.
Sve manje i manje neba oko nas, usled sve viših i viših zgrada, ukazalo nam je da smo u neposrednoj blizini Finansijskog distrikta. Put do naše sledeće tačke vodi preko Kineske četvrti, koju smo kao i uvek do tada zaobišli u širokom luku. Ipak, jednim delom smo morali da prođemo kroz nju, što je bio naš prvi susret sa đubretom i prljavštinom na tlu Amerike.
Finansijski distrikt je, kao i u svim američkim gradovima, "načičkan" mnogobrojnim neboderima od stakla i betona koji predstavljaju simbol ekonomske moći grada. Među njima se izdvaja Transamerička piramida (Transamerica Pyramid), 260 metara visok neboder, ujedno i najviši u gradu, zbog svog interesantnog oblika izdužene piramide. Mnogi ovu građevinu nazivaju ikonom današnjeg San Franciska. Pored nezaobilaznih zgrada Berze i Američke Banke (Bank of America), na samom istočnom obodu Finansijskog distrikta nalazi se Embarkadero centar. Njegove "noseće stubove" čine četiri nebodera međusobno povezanih pešačkim pasarelama iznad ulica. Ispod i oko centra nalaze se arkade na više nivoa sa mnogobrojnim prodavnicama i restoranima. Posebnu draž Embarkadero centru daje raznolikost skulptura i drugih umetničkih dela na otvorenom.
San Francisko ne dozvoljava da se dugo zadržite u "ravnici"... Opet krećemo uzbrdo ka delu grada koji se zove Nob Hil. Karakterišu ga dve arhitektonski dijametralno suprotne građevine koje se nalaze jedna preko puta druge. Grejs katedrala (Grace Cathedral) je treća po veličini u SAD, a inspirisana je Notr Dam katedralom u Parizu. Interesantno je da je u potpunosti sagrađena od betona, dok je njena hladna gotička unutrašnjost, pored izuzetnih vitraža, oplemenjena interesantnom modernističkom instalacijom u vidu raznobojnih traka koje se prostiru pod njenim rebrastim svodovima. Katedrala je u potpunosti uništena u zemljotresu 1906. godine. Njena ponovna izgradnja započeta je 1910. a završena tek 1964. godine.
Nasuprot nje stoji impresivni Masonski memorijalni hram (Masonic Memorial Temple), sedište Velike Masonske Lože Kalifornije, u čijem okrilju se nalazi dvorana sa oko 3.500 sedišta, predviđena i za održavanje velikih skupova, koncerata i drugih manifestacija. Ova građevina je u celosti sagrađena od strane kalifornijskih Masona u čast braće koja su položila svoje živote u brojnim ratovima. Fasadu od belog mermera ukrašavaju i dva monolitna stuba koji simbolizuju stubove na ulazu u Solomonov hram.
Na obližnjem Ruskom brdu (Russian Hill) se nalazi možda jedna od najslikanijih i najcvetnijih ulica na svetu, čuvena krivudava Lombard ulica. Ovaj jedinstveni prizor na svetu treba obavezno videti!
Naš "brđanski" život u San Francisku završavamo obilaskom Telegraf brda (Telegraph Hill) i Koit tornja (Coit Tower). Ovo uzvišenje dobilo je po prvoj telegrafskoj stanici koja je ovde instalirana na tadašnjem "Divljem zapadu" 1853. godine. Njime dominira toranj koji danas turistima služi za razgledanje okoline, zahvaljujući liftu koji vodi di samog vrha.

Ka plavo-zelenim predelima
Gore pomenutu želju da se provozamo gradskim prevozom, tačnije autobusom, ostvarili smo sledećeg jutra. U autobusu smo imali priliku da neposredno vidimo raslojavanje koje vlada u Americi u ekonomskom smislu - naime, autobusom se uglavnom voze oni najsiromašniji žitelji grada. Bilo je tužno videti veliki broj onih koji se nisu snašli u surovom sistemu koji vlada u Americi... Ovde smo naučili još jednu "tehnološku tekovinu" - ukoliko želite da izađete iz autobusa kada on stane na stanicu, potrebno je da dodirnete rukohvat na vratima da bi se otvorila. U suprotnom, nećete izaći.
Iz Fišermens Varfa, gde se nalazio naš hotel, vozili smo se u pravcu zapada, sve do zadnje stanice na obali Pacifika. S obzirom da je bilo rano jutro, imali smo sreću da na delu vidimo kako izgledaju mikroklime San Franciska. Kako se autobus približavao okeanu, tako je i sunce polako posustajalo, gubeći se u sve gušćoj magli. Kada smo stigli do obale, na plažu Oušen bič (Ocean Beach), more, plaža i zgrade oko nje se skoro uopšte nisu videle. Vidljivost je bila jedva nekih sto metara.
Razočarani, misleći da od fotografisanja neće biti ništa, krenuli smo ka prvoj tački predviđenoj za taj dan - Kući na litici (Cliff House). Pored puta koji prolazi uz samu obalu mora, na uzvišenju od nekih 30-40 metara, nalazi se ovaj vidikovac na kome se nalazi novoizgrađeni superluksuzni restoran sa salama za prijeme. Odavde se pruža impresivan pogled na okean, ogromnu plažu i silovite talase koji se razbijaju o stene. Pomenuta plaža je možda najveća koju smo videli u životu - njena dužina prelazi pet-šest kilometara, a posebno je interesantna njena dubina od, po slobodnoj proceni, 200 metara - čistog peska!
Nije prošlo ni pola sata, a magle više nije bilo. Temperatura se izjednačila sa onom u centru grada, tako da smo neometano mogli nastaviti naš obilazak. Put koji je do ovih litica išao uz more, dalje vodi ka sledećem uzvišenju gde se nalazi Linkoln park (Lincoln park). U ovom parku možete videti onu drugu stranu medalje američkog života... Nepregledni golf tereni, limuzine i njihovi vlasnici koji bezbrižno udaraju loptice po čitav bogovetni dan. Sa brežuljka obraslog predivnom četinarskom šumom pruža se pogled na grad i na Golden Gejt most (odakle je i napravljena forografija mosta na naslovnoj duplerici ovog teksta). Parkom dominira Palata legije časti (Palace of the Legion of Honor) sazidana 1924. godine. Ova verna replika Palate legije časti iz Pariza sadrži muzejsku kolekciju umetničkih dela Evrope iz perioda srednjeg veka, sve do moderne umetnosti današnjice.
Obilazak San Franciska završili smo u Golden Gejt parku, najvećem u celoj Americi. Ovaj park koji drugačije zovu i "najomiljenijim dvorištem" stanovnika grada, dugačak je oko pet, a širok oko jedan kilomatar. Poseduje oko 43 km pešačkih i biciklističkih staza koje prolaze pored brojnih vrtova, botaničkih bašti, jezera, vodopada i šuma. Ovde se mogu videti tematske celine poput Holandskog kraljevskog vrta, Japanskog i Šekspirovog vrta ili padok sa bizonima...

Bilo kog građanina San Franciska da pitate - kako je živeti u ovom gradu, reći će vam da je on zbog toga najsrećniji na svetu i da činjenica da grad u svakom trenutku može biti pogođen razornim zemljotresom za njih ne predstavlja nikakav problem. Takođe, većina turista se izjašnjava da je za njih San Francisko jedan od najlepših američkih gradova...
A mi... mi ćemo se složiti i sa jednima i sa drugima...
____________________________________________________________________

Golden Gate most
Izgradnja mosta Golden Gejt započeta je 05. januara 1933. godine, i trajala je do 28. maja 1937. godine, kada je most zvanično pušten za saobraćaj. Ne zna se tačan broj ljudi koji je učestvovao u njegovoj izgradnji. Ono što se zna jeste da je 10 različitih kompanija uzelo učešće u realizaciji ovog projekta i da je 11 radnika izgubilo život radeći na njemu. Izgradnja mosta koštala je oko 1,2 milijarde dolara. Ime je dobio po Golden Gejt moreuzu, koji predstavlja "ulazak" u San Francisko sa Pacifika.
Most je dugačak 2,7 kilometara, širina mosta je 27 metara, nalazi se 67 metara iznad nivoa mora, a težak je oko 60.000 tona. Ofarban je u jarko narandžastu boju. Arhitekte su odabrale ovu boju, pre svega da bi se uklapala u prirodno okruženje, odnosno da bi davala dodatnu toplinu predela sa plavom bojom mora i neba. Takođe, boja je izabrana i zbog dobre vidljivosti za brodove koji prolaze zalivom. Većina posetilaca deli mišljenje da se most Golden Gejt farba iznova svake godine, jer i izgleda kao da je "juče ofarban". Istina je da je most ofarban iste godine kada je završena njegova izgradnja, a da je tek 1965. godine započeta zamena orginalne boje novom, koja će poslužiti boljoj zaštiti od soli okeana. 1995. godine boja na mostu je, konačno, kompletno zamenjena.
24. maja 1987. godine most je proslavio svoj pedeseti rođendan. Tog dana most je bio "pešačka zona" i uz fanfare i vatromet, oko 300.000 ljudi se prošetalo njime. A po podacima iz maja 2004. godine, ukupan broj automobila koji se do tada "provozao" Zlatnom Kapijom, iznosio je, neverovatnih 1.775.780.649!!!
____________________________________________________________________

Alkatraz
Ostrvo Alkatraz je locirano na samo 2 km od obala San Franciska. U žargonu ga često zovu "Stena" (The Rock). Alkatraz je u periodu od 1934. do 1963. godine bio federalni zatvor sa najvećim nivoom zaštite, kada je zatvoren zbog prevelikih troškova održavanja. Bio je "dom" najpoznatijih svetskih kriminalaca: Al Kaponea (Al Capone), Džordž Kelija (George "Machine Gun" Kelley), Strouda ("The Birdman" Stroud)...
Alkatraz se sastojao od četiri bloka: A, B, C i D. U bloku B i C bilo je ukupno 336 ćelija, a dve ćelije su koristili čuvari kao svoje sobe za odmor. Svaka ćelija je bila široka između 1,5 i 2,5 metara, opremljena malim lavaboom sa hladnom vodom, WC-om i malim krevetom. Ćelije u bloku D su bile malo prostranije, a ćelije u bloku A su se koristile samo nekoliko puta, za posebne zatvorenike koji su "zaslužili" da budu potpuno odvojeni od ostalih.
Svim zatvorenicima Alkatraza posete su bile dozvoljene samo jednom mesečno. Fizički kontakti sa posetiocima nisu bili dozvoljeni, a zatvorenicima je bilo strogo zabranjemo da u razgovoru pominju bilo šta u vezi sa životom u zatvoru. Pričalo se preko telefonske veze, a čuvari su snimali svaki razgovor. Neprikladno ponašanje tokom posete oduzimalo je zatvoreniku pravo na sledeću posetu.
Uslovi boravka u Alkatrazu zatvorenicima su ostali u prilično lošoj uspomeni. Najviše im je smetalo što je na ostrvu bilo stalno hladno i važilo čuveno "pravilo ćutanja". Naime, zabrana razgovora među zatvorenicima je bila na snazi non-stop, osim u vreme obroka i rekreacije. No, bilo je i nekih zatvorenika koji su se "pohvalili" da je bilo dobro što je svako imao svoju ćeliju, i da je hrana bila mnogo bolja nego u drugim državnim zatvorima.
U svakom trenutku, u Alkatrazu je boravilo oko 260 zatvorenika koji su bili osuđeni na, prosečno, osam godina zatvora. Iz Alkartaza niko nije pobegao - i preživeo. Najpoznatiji beg je bio kada su Frenk Moris (Frank Morris) i braća Englin (Anglin Brothers) uspešno pobegli plivajući preko zaliva. Pretpostavlja se da su se sva trojica udavila u okeanu, mada im tela nikada nisu pronađena.
Danas, Alkatraz obilazi oko milion turista godišnje. Ture brodom (po ceni od 16 USD po osobi) polaze svakog dana iz dela San Franciska koji se zove Fišermens Varf (Fisherman's Wharf). Vožnja do ostrva traje oko 15 minuta, brodovi idu na svakih pola sata u oba pravca, te se turistima pruža mogućnost da ostanu na ostrvu koliko žele i saznaju sve pojedinosti u vezi sa boravkom na čuvenoj "Steni".
_____________________________________________________________________

Tramvaji (Cable Cars)
Da ne bude zabune... San Francisko u svom gradskom saobraćaju ima dve vrste tramvaja. Jedni su "obični", a drugi, koje prosto moramo nazvati tramvajima jer bolji prevod nismo mogli da nađemo, zapravo imaju specifičan način kretanja. Oni ne rade na struju, nego ih vuku sajle pod zemljom. Stanovnici San Franciska ih zovu Kejbl kar (Cable Car). O ovim tramvajima je ovde zapravo reč...
01. Avgusta 1873. godine prvi "tramvaj" krenuo je na svoju vožnju strmim ulicama Nob Hila (Nob Hill). Mreža novootkrivenog gradskog prevoza u San Francisku širila se veoma brzo i za kratko vreme "tramvaj" je već imao 8 linija koje su pokrivale 10 milja, a vozni park se sastojao od 600 vozila. Veliki zemljotres u San Francisku uništio je veći deo te mreže koja nikada kasnije nije u potpunosti obnovljena. Danas postoje tri linije koje pokrivaju 17 milja, a broj tramvaja se smanjo na samo 37. Prosečna brzina vožnje ovim prevoznim sredstvom je oko 16 km/h, mada je na nizbrdicama ona mnogo veća. Između 1982. i 1984. godine ceo sistem je renoviran. Međutim, neke stvari su ostale nepromenjene dajući i dalje poseban šarm ovom gradu... Prepoznatljivi zvuk zvona se i dalje čuje ulicama San Franciska označavajući dolazak "tramvaja", punog ljudi koji vise sa strane, držeći se za šipke. A na početnim i krajnjim stanicama oni se i dalje ručno okreću da bi promenili smer kretanja.
Oni koji žele da se vrate u prošlost i sagledaju kako je to bilo na početku i kako su tada izgledali poznati "tramvaji" San Franciska mogu posetiti i muzej (Cable Car Museum) koji se nalazi u samom centru grada.
_______________________________________________________________________